Revitalizovani bauk rasizma i ksenofobije kruži Evropom. Jači no ikad u poslednjih dvadeset godina, on bez zazora pokazuje svoje pravo lice. Što i ne bi, kad je frau Merkel još pre neku godinu rekla da je multikulturalizam kaputt? Osnaženi monstrum, alergičan na sve vanevropsko, podiže s orbanovskim mirom u srcu zid na mađarsko-srpskoj granici. Organizuje modernu verziju mađarskih fašista, Strelastih krstova, da seju strah po romskim naseljima. Pakuje imigrante, uglavnom s Bliskog i Srednjeg Istoka i iz Severne Afrike, u zapečaćene vagone i liferuje ih iz Mađarske. Govori iz usta britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je na ITV-ju imigrante poredio sa rojevima insekata. Po toj logici, posle imigrantskog talasa Britanci mogu da očekuju žabe, kugu i pomor dece. Pomenuti bauk rasizma i ksenofobije sedi u Kaleu, ispred Eurotunela i batinama sprečava preko tri hiljade imigranata da odu put Velike Britanije. Veselo igra iznad talasa koji udaraju u obalu italijanskog ostrva Lampeduza u čijoj su se blizini podavile nebrojene, uglavnom libijske izbeglice.

A šta se za to vreme dešava južno od Velikog Orbanovog Zida? Imigranti su, sa statusom političkih azilanata ili ne, naišli na prilično hladan doček. U poslednjih par godina je, u više mesta u Srbiji (Vračevići, Bogovađa, Banja Koviljača, Čačak) lokalno stanovništvo tražilo od vlasti ili, blokadama puteva, vršilo direktan pritisak da se imigranti koji su tamo bili smešteni udalje iz njihovih atara. Vlasti su, inače, prethodno radile na tome da azilante rasporede što dalje od prestonice i tako njihov broj i probleme s kojim se suočavaju gurnu pod tepih. Zanimljivo je bilo i to da su ponekad lokalna rukovodstva desničarskih i građanskih stranaka imala iste stavove po pitanju imigranata: treba ih proterati iz Srbije ili barem iz naše opštine a ko će i kako da vodi računa o njima – to je stvar komšija ili Evropske unije. Briga nas! U Beogradu, naročito kod glavne železničke stanice, možete videti imigrante koji faktički žive u obližnjim parkovima.

Migranti u beogradskom parku (foto: N1info)

Držanje ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Aleksandra Vulina, je pogotovo zanimljivo. S jedne strane Vulin, pun optimizma, izjavljuje kako je Srbija spremna da primi izbeglice iz ratnih zona  Azije i Afrike te da će svi koji pređu granicu na graničnom prelazu biti tretirani kao azilanti. Oni koji budu prelazili granicu ilegalno će biti vraćeni nazad  zemlju iz koje su došli. Inače, predano je, samo u prvih pet meseci tekuće godine, preko 22 000 zahteva za azil u Srbiji. S druge strane, Vulin se pita "ko će da plati za ovo" i vidi samo dva načina da se problemi imigranata reše: ili da Evropska unija zaustavi ratove u Severnoj Africi ili da ih pusti da se nasele na teritoriji EU. Trećeg rešenja nema.

Ova izjava je itekako zbunjujuća jer se do mira u Severnoj Africi ne može doći preko noći, a i da dođe do nekog zatišja, na teritorijama zahvaćenim ratnim sukobima će ostati velike grupe islamskih ekstremista od kojih najveći deo imigranata i beži. S druge strane, dobar deo imigranata dolazi iz Sirije, Afganistana, Pakistana. Znači li to da EU treba i tamo da posreduje? I kako? Naravno, neke zemlje EU su kao članice NATO pakta učestvovale u sukobima u Libiji i na Bliskom Istoku. I, naravno, u tim zemljama, kao i u celoj Evropi generalno, raste desničarski sentiment. Ukratko: ne, neće ih pustiti da se nasele u EU i, ne, neće skoro doći do mira u spomenutim zemljama.

Samim tim, Vulin preskače da kaže ono što je svima očigledno: veliki broj imigranata će, zaustavljen Orbanovim Zidom, hteo-ne hteo ostati u Srbiji. Po Al Jazeeri je, samo u Preševu, smešteno oko tri hiljade izbeglica i lokalna policijska stanica obezbeđuje smeštaj samo porodicama ali ne i samcima. Neki od imigranata će nekako uspeti da uteknu u druge susedne zemlje ali je veliko pitanje koliko će, s obzirom na pojačane granične kontrole, daleko stići i da li će se domoći Nemačke, Britanije, Francuske te kakav će doček tamo doživeti. Činjenica je da Viktor Orban danas radi prljav posao čuvara "evropskih granica" za one kojima su imigranti kost u grlu. Gaženje ljudskih prava to nije ako je u interesu krupnih igrača, ali to političare iz Srbije ni najmanje ne oslobađa odgovornosti.

Migranti iz Sirije i Avganistana u Đevđeliji pokušavaju da uđu u voz za Srbiju (foto: Novosti.rs)

Tako je poslanik Narodne skupštine, Balint Pastor (SVM) izjavio da imigranti samo "stvaraju  probleme" te da stanovnici Kanjiže "ne mogu normalno da žive". Ova izjava je naišla na osudu Lige socijaldemokrata Vojvodine, DS, SPS i Nove stranke kao i Meha Omerovića, predsednika skuštinskog Odbora za ljudska i manjinska  prava. Uprkos tome, Pastor se nije odrekao svojih stavova. I – nikom ništa. Zanimljivo je da se vladajući SNS nije oglasio povodom Pastorove izjave. Zašto osuđivati nekog ko, u suštini, misli kao i vi, a pritom ima dobre veze s Viktorom Neimarom? Da sve bude još tragikomičnije, iako su mađarske vlasti bodljikavom žicom oplele granicu sa Srbijom, otvoren je, a u ime vajnih dobrosusedskih odnosa, stari granični prelaz Horgoš. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je tom prigodom izjavio da je od početka godine preko sto hiljada imigranata ilegalno prešlo srpsko-mađarsku granicu. U ime toga što Srbija "razume probleme Mađarske" te želi da zajedno s komšijama "reši problem",  krajem juna je poslan i jedan kontigent mađarskih graničnih policajaca na granicu s Makedonijom. Niko nije postavio logično pitanje: Šta rade strani policajci na granici Srbije? Da li to znači da naša zemlja i naša policija pružaju usluge lovnog turizma svojim mađarskim kolegama, u igri: uhvati migranta na tuđoj granici da ga ne bi ganjao na svojoj?

Kako putuju migranti (foto: N1info)

Za to vreme javno mnjenje sistematski filuju bombastični naslovi u medijima: ”U Srbiji 34 000 imigranata”, “Invazija Pakistanaca na Beograd”, “Azilanti preplavili i centar prestonice”, “Pretnja po stabilnost Srbije: imigranti sada biraju Balkan pre nego Mediteran”, “Najezda migranata na park u Karađorđevoj ulici”. Našim se novinarima kanda priviđaju oni Kameronovi insekti i to u zastrašujućim rojevima.

Elektronski mediji su zasuti uglavnom rasističkim komentarima koji variraju od onih predvidljivih: druge rase, druge vere, prljavi, neradni, opasni..., do razrađenih teorija zavere. Jedna od njih je da  će se svi imigranti ovog sveta nagurati u Srbiju i promeniti nam etnički i, zašto ne reći, rasni sastav. Naravno – cilj je da se Srbi unište kao narod. Druga, posebno suluda, je da je Srbija (naročito Beograd) prepuna migranata koji su listom vojno sposobni muškarci (ponegde ih nazivaju i ratnicima) čija je uloga, gle čuda, da nizom terorističkih akcija unište našu zemlju. Iza svega, naravno, stoje EU, CIA, Vatikan, ISIS i Boga pitaj ko sve ne.

Migranti u Subotici (foto: rtv.rs)

Konspirologiju na stranu, Srbija jeste zemlja u kojoj je ksenofobija snažna. Da nesreća bude veća, Srbija je ujedno i zemlja koja, iako se njena vlast bar formalno zalaže za evropske vrednosti, ne poseduje snažne institucije koje štite prava ljudi, njenih građana ili (i)migranata. Štaviše, aktuelna vlast ne poseduje sredstva, logistiku i, što je najvažnije, istinsku spremnost, da pomogne migrantima i sagleda ih ne kao prirodnu nepogodu, već kao ono što zaista jesu – ljudska bića u nevolji.