Sabornost je sve što nam treba. To je kao neki veliki ljubičasti krug koji Židovi nemaju, a mi imamo. Taj krug je toliko golem da uključuje sve što se može zamisliti kao potreba. Purple Haze, veliki ljubičasti skup (matematički, ne politički), za vedre optimističke promisli. Znači, krug podrazumeva i prvog-među-jednakima i kapitalnog-među-prvima, ovaj, ministrima. Sabornost kao osnov duhovnosti podrazumeva da raja ima da čuje šta njih dvojica mne (ja mnim, ti mniš... oni mne) glede duvanja. Pa, situacija je takva da je srpski instrument za duvanje najstariji među svima koji su ikad bili duvani i mnogo govori o nama.
Aooj, Gučoo! i pečenje, a tek duvanje. E sad, duvaju Srbi, mislim beli Srbi, al’ duvaju i crnci Srbi, mislim Cigani, ovaj Romi (sreća te bar Židovi ne duvaju, bar ne u našoj Guči). Kako mi volimo da duvamo, nema šta tu da se neko čudi što gde-gde prsne poneki incident povodom rase i krvi. Ali, kako to na našem Saboru (u centru naše duhovnosti) duvaju i crnci? Da li su oni jahali s Lazarom? Da li oni dovode našu sabornost pod znak pitanja (ne pod kafanu, sačuvaj me Bože)? Pa još i ti stranci. Strankinje, ‘ajde i nekako, razumljivo je da su one tu kad je reč o drevnoj spravi za duvanje. Ali šta ti stranci? Došli svi zbog Boba Markovića, crnca, pa se tamo valjaju po našim brdima i zelenim livadama bez ograda (stvarno, gde su krave bile?). Ma svi su oni, hm, h... h... hipici, i Slovenci.
Jednaki-među-prvima kazivaše da ko ne razume sabor(nost) i duvanje i pečenje, taj, brate-bate-brte, ništa o kompleksnosti Srbije ne razume (nego samo zvecka, zvecka, dodavaše Kapital). Da priznam, mnogo je komplikovan taj Purple Haze krug sabornosti i duvanja da se tek tako razume, u jednoj kristalnoj misli i jednoj državničkoj rečenici. Šta ću, zbog toga je Premijer Premijer, a Kapital Kapital.
Sabornost, javlja mi se, to je kad smo u duvanju saborci i imamo ražanj, ministre i strankinje (može i domaće, ali samo pijane) i TV dnevnik slika kako nam je super. Golemi ljubičasti krug, kao cvetak, kao perut u noći, kao oreol (za ekonomsko-propagandni eksperiment). Guča, Srbija, Duvanje i Slanina! (Ma ko je rek’o Nacionalni nihilizam?!)
Ne lezi vraže, tehnikom paralelne montaže - Sofa Surfers u vojsci! Brojni fanovi su se uplašili da ih je sustigla Vojna policija, proglasila za Srbe i odvukla u kasarnu. Na sreću, Surfersi su o.k., samo je Sofa u pitanju. Naime prebolime, sofa je omogućila amero-trupersima da prolaze nam kroz teritorijicu i da se zadržavaju, da vežbaju s nama, da pucamo zajedno u noć.
Ostaje da vidimo ko će da im sudi ako u tom zadržavanju naprave neku nepodopštinu. Ja mislim da im sude migovi, remontovani (ima para, od Telenora). Jer ti ameronatovci u svojim redovima imaju i crnce i Židove i muslimane i hipike i homoseksualce, pa zar da nam ta menažerija tu vršlja, i to baš kad nam je sabornost u toku. Šta ako banu na sabor i navale da duvaju? A naše pečenje, ministri i strankinje?
Nego, što nismo zvali Dabl Jua na sabor? On vole kantri, kao Nikson, voleo bi i duvanje. Purple Haze - Dabl Ju i Premijer u sabornom duvanju, voze se na Harliju LTD (Harli Invalid Harli, sve četiri krute, optimizam, šarolikost).
Natovci volu da dođu, a mi volemo da spičimo u mirovnu misiju, da budemo mirotvorci i garanti stabilnosti (sta-la-bilnosti). Ako smo mirotvorci slično je kao da smo okupatori, a to je baš moćno. Ali obavezno da se povede utrenirani sveštenik egzorcista i da se vidi kako kod Hezbolaha stoji stvar s duvanjem. Purple Haze Hezbolasi.
Taj sveštenik, pre nego što ode, da ispita sledeću stvar: Zlehudi novinari prenose da je naš trener pred utakmicu sa Španijom rek’o da Španci igraju „demonski dobro“. A onda Španci u finalu pobede pravoslavne Grke s neprirodno velikom razlikom, kakvu Crkva ne voli. Suviše to liči na neku katoličko-satanističku ujdurmu. Da li trener zna nešto što Crkva i država ne znaju? Otkud mu to? Pa dokle će država i Crkva da ćute pred ovakvim opasnostima po našu sabornost. Vojska da se upozori da ne sluša Sofa Surferse i da pred polazak horski recituje Lazareve lestve, zlu ne trebalo.