Beton br.141
Petak 06. jun 2014.
Piše: Goran Cvetković

ANTIHEROJSKA ODISEJA

Per Gint sa Kosova, po delu Jetona Neziraja i u režiji Roberta Jelineka

 

koprodukcija TEATAR DE VILL, Švedska, QENDRA MULTIMEDIA, Priština i HESSISCHES STAATSTHEATER, Visbaden, Nemačka; gostovanje u CZKD, 28. maj 2014.



Jeton Neziraj, albanski pisac mlađe generacije, živi u Prištini ali radi u celoj Evropi. Njegovo malo pozorište u svakoj predstavi, a gledao sam ih već tri, ulazi u međunarodne koprodukcije koje se ostvaruju sasvim direktno i neposredno i koje su vezane za iste umetničke i opšteljudske, kao i političke srodnosti i razumevanja učesnika. Nema tu državnih protokola o saradnji, nema tu pompeznih međunaronih najava, nema tu jeftinog politikantstva i podrške režimu – ovom ili onom – evropskom ili balkanskom – sve je lična povezanost i bliskost ljudi koji prave predstavu – od Švedske preko Nemačke do Italije, Srbije, Kosova, i Albanije. I uvek se u tekstovima Jetona Neziraja hrabro i slobodno, kritikuje neka važna karika lanca organizovane neslobode, koju provodi manje ili više otvoreno, svaka, nova ili stara, totalitarna vlast.


Zapravo, Jeton Neziraj pomno prati društvene tokove svuda u svetu i nalazi ona iščašenja u ideologiji i praksi starih i novih režima i baš o njima piše – ruši uspostavljene opšte mitove i ironijski raspravlja o tabu temama: nacija, naroda, država, religija, rasa, slobodno i bezobrazno, uz oslonac na literaturu, poznate filmove, mitove i legende, sve da bi što bliže prišao svakom gledaocu, i onom obrazovanom i onom koji prvi put seda na pozorišnu stolicu i sluša zapanjen šta se to sa scene govori i šta oni tamo jedan drugom rade. U neku ruku to je pionirski posao – osvajanje slobode sa nadom da slobode ima i da je samo treba pustiti iz kutije zatvorene sa sedam brava totalitarne države, moći kapitala, ugnjetavanja i organizovane zloupotrebe nesrećnog i izgubljenog čoveka na vetrometini istorije.


IMG_9038

Foto: Srđan Veljović, www.czkd.org


Per Gint sa Kosova je sasvim ironizirana nacionalno romantičarska zamisao ranog Henrika Ibzena, a glavni junak je dokazani antiheroj, koji se u vihoru istorijskih događaja, reč je o periodu pripreme i vođenja ustanka albanskih građana Srbije sa Kosova za osamostaljenje, koristi svim sredstvima, pa i romantičnim mitom o stvaranju nove velike naconalne države Albanaca – da bi sitno ućario, da bi se nastanio u Švedskoj i tamo uživao u blagodetima socijalnog društva blagostanja. Ali, u  sprovođenju svog klimavog i kilavog plana, da živi lepo i bez mnogo rada u tuđoj zemlji, izbegavajući da se patriotski uključi u surovi, romantični ustanak, susreće se sa državom i zakonodavstvom, birokratijom i cinizmom Evrope i tone sve niže na društvenojh lestvici: postaje kriminalac, begunac, lažni azilant, narko diler, nesposobni muž i otac, robijaš i na kraju potišteni i poniženi, višestruki povratnik na Kosovo, sa koga stalno hoće da ode. Napokon i sam nevoljko staje na barikade i u jednom okršaju biva ranjen i oslepi, pa nastavlja život sasvim osramoćen i obeležen, kažnjen bez ikakve satisfakcije osvešćenja. Ovo je u suštini, surova priča o zabludama i lakovernosti, nešto kao priča o atentatorima-oslobodiocima, ali ova žalosna priča ispričana je surovo iskreno i bolno ironično, kroz prilično jednostavne i duhovite scene. Nivo komunikacije je određen ciljem predstave, nešto poput Brehtovih poučnih komada. Nekoliko glumaca, pošto se predstave publici i najave ko će igrati koje likove – počinju da sklapaju složenu sliku iz kratkih delova – jednostavno, sa presvlačenjem pred publikom i sa povremenim iskakanjem iz fabule,  da bi i sami prokomentarisali i svoju igru i situaciju koju prikazuju. Tako se dobija vrlo zanimljiva scenska građa, sa video komentarima, muzikom, referencama na Ibzenovog Per Ginta i njegova romantičarska lutanja, u kojoj se igra jedna savremena istorijska skaska o propalim nadama jednog sasvim antiherojskog spadala, koji poput nekog Sanča Panse traga za Don Kihotom, ali u nadi da ga neće naći.


Predstava se igra na engleskom jeziku – pre svega zato što igraju glumci sa Kosova, iz Albanije, Švedske i Nemačke – a i zato što će se igrati i u svim zemljama Balkana, gde god bude mogla, kao i u Nemačkoj i Švedskoj i to namenski, što više za mladu publiku. Per Ginta, ironičnog antiherojskog heroja, igra izvrsni maldi glumac iz Prištine Besnik Krapi. Igra ga čisto i jednostavno, donosi laku naivnost skromnog prevaranta koji se ironično uklapa sve više u šematski prototip albanskog gastarbajtera, kriminalca i teroriste, člana najjače evropske mafije, albanske, surove i neuništive. Ovaj mladi glumac se iskreno-nevešto udvara lepotici sa kojom se i oženi, nespretno krade po kućama u Švedskoj, blesavo se odaje drogama i alkoholu, ali pokušava da nađe utočište u sopstvenom shvatanju mita o Velikoj Majci i beži od moćnog, otrovanog mržnjom, tradicionalnog oca... Njegovu majku, ali i ženu Nemačkoj, igra vlo iskusna i nadahnuta Ema Andrea iz Albanije. Ona je već igrala u predstavama Jetona Neziraja, pa i u beogradsko-sarajevsko–prištinsko-tiranskoj koprodukciji Patriotik Hipermarket koju smo gledali na sceni BITEF Teatra, a sada gostuje po Evropi sa velikm uspehom. Čvrsto i rečito Ema Andrea igra obe uloge: mitske, inače slepe i potpuno siromašne majke, koja pokušava da spasi sina od ratne tragedije, da ga zaštiti i skloni, ali u tome ne uspeva, kao i ulogu  lakomislene nemačke udavače, koja na prvoj krivini ispadne iz zajedničkog voza u koji je sela sa nezgodnim gastarbajterom sa juga.


IMG_9042

Foto: Srđan Veljović, www.czkd.org

Švedski glumac Jonas Sjogren, igra takođe nekoliko uloga, u epizodama iz Švedske: igra surovog službenika u Imigrantskom uredu, opljačkanu lakovernu i bogatu staricu ispunjenu mržnjom prema strancima, policajca koji poveruje u romantičnu albansku besu i dopusti mladom kriminalcu da pobegne iz zatvora. Sve ove uloge Jonas Sjogen igra jednostavno, jasno i sa punim angažmanom. Nemački glumac u predstavi Čarls Tuluz, igra starijeg albanskog emigranta, ovejanog narkodilera i kriminalca, koji postavlja krucijalno pitanje mladom doseljeniku Gintu: hoće li da živi kao pas, u zemlji gde ga svi preziru i daju mu na kašičicu novca samo koliko da preživi ili će se odvažiti da sam uzme ono što mu pripada, da postane pravi pripadnik velike porodice albanske mafije, strah i trepet Evrope. Naravno, sve se završava dugotrajnim zatvorom i poniženjem. Pored ovog, Čarls Tuluz igra i nekoliko likova iz državnog aparata Nemačke, takođe sa jasnim ironijskim stavom o surovim pravilima i nemaštovitim i nimalo sentimentalnim, službenicima uhodanog sisitema poslušnosti i birokratske uverenosti, službenika razvijene i željene, bogate Evrope!


Scenografija predstave Per Gint sa Kosova sastoji se od jedne prostirke jambolije po kojoj je razasuta prilična količina sirove ovčje vune i desetak praznih korpi za pivske flaše. Ta vuna je metafora i za sentiment i za mržnju, i za primitivizam i siromaštvo, ali i neka veza sa stvarnim životom ljudskih mera, koji se gubi u svetu razvijene tehnologije. Odličan rad Jelene Miletić, koja je napravila vrlo jednostavne ali sasvim upečatljive kostime, koji referišu i na položaj siromašnih Albanaca i bahato bogatih, iznutra neslobodnih, građana Evrope. Video rad, koji prati predstavu u celini, autorsko je delo Zirite Hočaj, poetično i informativno.


Predstava Per Gint sa Kosova je ne samo poučan pozorišni projekt, nego i iskrena i poetična priča o izgubljenim iluzijama i nežna i surova drama o snu o slobodi, ispričana sa dubokom ironijom koja čuva iskru istine. Verujem da će gledaoci širom Evrope razumeti poruke ove tužbalice o izgubljenom raju.

AntiCement arhiva

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2010.

2009.

2008.

2007.