|
 |
| Piše:
Nika Dušanov |
|
| |
Savršen je.
Glupi plavi kombinezon
sa tregerima
i stari džemper su dovoljni.
Glava je trula bundeva,
a na njoj ciganski šešir.
Telo mu je puno prljave slame
što miriše na Našu Ravnicu. |
|
Sve je spremno.
Iznesite kolače.
Uspavajte kokoši.
Pomolite se bogu. |
|
Fašizam počinje na njivi |
|
|
| BETON
BR.117 |
DANAS, Utorak
15. novembar 2011. |
|
|
lirika utoke
Piše:
Predrag Lucić |
MILAN NEDIĆ, PETO TRI,
21. 10. 1941. - 21. 10. 2011. |
|
| (Pesma o jednoj slici u jednoj kragujevačkoj školi) |
|
|
|
| |
Moj Milane,
Kad u Berlin kreneš,
Kad u Berlin kreneš,
Moj Milane...
Kragujevac
Nemoj da pomeneš,
Nemoj da pomeneš,
Moj Milane... |
|
Desnu digni,
A levom odma'ni,
A levom odma'ni,
Moj Milane...
Nek u đake
Pucaju dušmani,
Pucaju dušmani,
Moj Milane... |
|
U tu školu
Kad ti sliku stave,
Kad ti sliku stave,
Moj Milane...
Jel' to portret
Dupeta il' glave,
Dupeta il' glave,
Moj Milane |
|
|
|
| BETON
BR.116 |
DANAS, Utorak
18. oktobar 2011. |
|
|
lirika utoke
Piše:
Predrag Lucić |
| KLETVA DAČIĆEVA |
|
| (Iz rokovnika ministra policije) |
|
|
|
| |
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne do{'o na prelaz Jarinje,
Zadnje {to nam od Kosova osta,
Da goloruk po Ka-Foru bombe
Baca k'o da prosipa bombone,
Da goloruk iz snajpera cepa;
Od ruke mu ni{ta ne ginulo,
Ni Arnaut ni {iptarski Ka-For,
Al' ni peder na Terazijama!
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne smeo nikome da ka`e
"Ne!" zbog srpske re~i najsvetije,
"Ne!" zbog srpskog vekovnog
Kosmeta,
[to je silom svetskih velika{a
Srpskom rodu i porodu otet,
Na upravu predan [iptarima;
Taj ne smeo nikome da ka`e
"Ne!" sem drskim srpskim pederima!
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
Nek sa~uva barem jedan Obraz,
Pa kad nema nikakvog izlaza
Ni kosovskih grani~nih prelaza, |
|
Kada nema prozora ni vrata,
Neka su mu otvorene Dveri
Za sve sem za homoseksualce!
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
Muda im’o samo da zabrani
Gej-paradu u svom Beogradu,
Kurčio se samo nad onima
Što nemaju od srca poroda,
Ni muškoga ni devojačkoga,
Što ih stiže kletva Lazareva
I zabrana skupa Dačićeva!
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
U Visokim Dečanima slušo
Onu pesmu „Roke mandoljine“,
Al’ ne slušo nasred Terazija:
„Uranila lezbejka devojka,
Uranila rano u nedelju,
U nedelju prije jarka sunca,
Pa u varoš pošla na paradu!“
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
Ne pustio lezbejci devojci
Da ponese dva kondira zlatna, |
|
U jednome hlađane vodice,
U drugome rumenoga vina,
Da se šeće po razboju mlada,
Te prevrće po krvi gejove,
Već je ster’o s Terazija ravnih
B’jelu dvoru za blindiran pendžer,
Neka tamo gorke suze lije,
Kukajući iz bijela grla:
„Jao jadna, hude sam ti sreće,
Da se jadna za pendrek uvatim,
I on bi se gumen osušio!“
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A na ponos bila mu parada,
Na golu mu bio Pačarada,
A bekovi Šengulj, Agim Cana,
Half-linija Ramadan Cimili,
Belopoja i onaj Keljmendi,
Bratio se sa braćom Murići,
U napadu Batrović mu igro,
Fadilj Vokri i Mensur Nedžipi;
Nem’o seksa, im’o eS-Pe-eSa,
Pod upravom bio Euleksa,
Rđom kap’o dok mu je kolena,
Im’o Rusa mesto meniskusa |
|
|
|
| BETON
BR.114 |
DANAS, Utorak
16. avgust 2011. |
|
|
lirika utoke
Piše:
Predrag Lucić |
| LA VIE EN ROSE |
|
| (iz brodskog gnevnika Željka Mitrovića) |
|
|
|
| |
Vrati mi moju jahticu,
Reši me ove nervoze...
Ja na Pink vraćam Hrvaticu,
Ko i pre, sve da bude roze.
Vrati mi jahticu belu,
Bez globe i bez carine...
Ja poješću konzervu celu
Tvoje otrovne tunjevine.
|
|
Vrati mi plovilo milo,
Više da ne budem namćor...
Ja konzervi smazaću kilo,
Makar srao ko onaj mačor.
Vrati mi ljubljenu jahtu,
Nađimo rešenje neko...
Ja poješću sve o Hrvatu
Što iko je na Pinku reko. |
|
Daj da se jahtica vraća,
Glupu da svršimo priču...
Daj opet da budemo braća
Po Pinku, po trešu, po kiču! |
|
|
|
| BETON
BR.113 |
DANAS, Utorak
19. jul 2011. |
|
|
| Pišu:
Predrag Lucić & Boris Dežulović |
| DVE LIRSKE RASPRAVE O IVI ANDRIĆU |
|
|
|
|
| |
NABIJANJE NA OKOLOKOLAC
(iz teftera reisa Mustafe ef. Cerića)
U lijepom starom gradu Višegradu
Gdje duboka Drina vjekovima teče
Ostade mi samo ružna uspomena
Na Andrića Ivu, na kaursko smeće.
A i jutros, slušam, pjevaju slavuji
Što napisa Andrić, kaurska budala,
Da ta cura mala, ruža procvjetala,
Đerzelez Aliji pičke nije dala.
Evo sam ti došo, sjedim na Bikavcu,
Slušam Drina huči, novi dan se sprema,
Sve je kao nekad, Andrić u lektiri,
Đerzelez Alije na djevojci nema.
Višegrade, grade, gdje je moja vlada,
Ministra joj jebem za sport i kulturu,
Andrićeve knjige iznova nek piše,
Alija Đerzelez nek povali curu |
|
SULL’ BELLA VECCHIA CITTÀ DI PIUCITTÀ
(iz zadužbine Emira Neimanje Kusturice)
U lepome starom gradu Andrićgradu
Gde duboka Drina srednjim vekom teče
Nedostaje samo rana renesansa -
Ašik s Miloradom skoro svako veče.
A i jutros slušam, pevaju bageri
Gradilištem starog grada Kamengrada:
Ustaj, Milorade, ružo procvetala!
Već je renesansa Drinu obasjala.
Beograde grade, Simfoniju šalji,
Neka Drinom huči Karmina Burana!
Ide humanizam, ide renesansa,
Cela Srpska biće istočna Toskana! |
|
Na Drini ćuprija, na ćupriji ništa -
Mehmed-pašo, slušaj što je Emir rek’o:
Mesto turske biće armija turista,
Ćuprija će tvoja biti Ponte Vecchio!
S uma sam ti sišo, sedim na Bikavcu,
Buldožere slušam, novi grad se rađa,
Sviće činkvečento, pevaju zidari,
Samo tebe, Mile, na Bikavcu nema.
Andrićgrade grade, gde je tvoja šansa?
Nije tvoja šansa gradnja otomanska -
Već je tvoja šansa rana renesansa
I hrišćanska srpsko-rimska alijansa |
|
|
| Piše: Tomislav Marković |
| ECI PECI PEC |
|
| (Pesma homo ludensa, iz zbornika ratne poezije Logorski vijenac) |
|
|
|
| |
eci peci pec
ja sam smrti žrec
a ti mala žrtvičica
eci peci pec
Eci peci pec
po vratiću rec
po stomaku sec
ode krvi dec
eci peci pec |
|
eci peci pec
preplašen ko zec
čekaš da te sec
čekaš da te rec
slobodno ti jec
eci peci pec |
|
en den dinu
sava raka tinu
zgazićeš na minu
ubojitu, finu
sava raka tika taka
zaklaću te srca laka
faliće ti svaka dlaka
elem belem buf
trif traf truf |
|
|
|
| BETON
BR.110 |
DANAS, Utorak
19. april 2011. |
|
|
| Piše:
Nika Dušanov |
|
| |
Pravo da umreš.
Pravo na sveštenika sopstvene religije,
Umereno alkoholisanog.
Pravo na proleće i jesen i ostalo
što ti je zajedničko sa poslodavcem.
Pravo da diskutuješ o vremenu sa istim.
Pravo da imaš Svoje mišljenje o vremenu.
Pravo na nacionalnu prošlost.
Pravo na istraživanje svemira.
Pravo na preobražaj
U Orangutana. |
|
Pravo na svoje parče džungle.
Pravo na narandžastu njušku.
Pravo na šumoviti obronak obavijen maglom.
Pravo na setno poslepodne uz zvuke ptica.
Pravo da umreš.
Pravo na bratsku dlakavu šapu
Koja ti sklapa pegave kapke |
|
 |
|
|
lirika utoke
Piše:
Predrag Lucić |
| URBANA
OJKALICA |
|
| (iz knjigovodstva Željka Keruma) |
|
|
|
| |
Pamtite li moje davne riči
Da sa Srbin ne sklapa se posa’,
Znaju Srbi di je njima ići –
Di ih đava na traktoru nosa...
Ošli Srbi na daleke pute,
Ja ih danas zoven da se vrate
Po svoj đubar šta je osta tute,
Po – da prostiš – urbane Hrvate. |
|
Urban Hrvat – to je crni paka’,
To je sorta gora od četnika,
Noćna mora čovika-seljaka,
Problem svakog gradonačelnika.
Urban Hrvat – to je niže biće,
Voza golfa umisto ferari,
Misto curi da kupi kafiće,
Ne more joj platit ni kampari. |
|
Urban Hrvat – to je đava isti
Ka da rekneš željezo drveno,
Samo seljak – to je Hrvat čisti
I nespojiv sa Jugoslavenom.
Zato Srbe zoven da se vrate
U ta sela napuštena kninska,
Nek povedu urbane Hrvate
Da im polja obrađuju minska! |
|
|
|
| BETON
BR.109 |
DANAS, Utorak
22. mart 2011. |
|
|
| Piše:
Predrag Lucić & Boris Dežulović |
|
| |
PRIJATELJI STARI, GDE STE?
(iz repertoara Tereze Skadarlije i VIS-a Dubrovački maligani)
Prijatelji stari, gde ste?
Dal’ ću ikad da vas nađem?
Dal’ ću znati da se snađem
Harmonika kad zasvira?
Prijatelji stari, gde sam?
Kažite mi šta to znači,
Kad ti u kafani tutnu
Hiljadarku-dve u flautnu?
Ko zna gde su dani ti
Kad smo bili dušmani?
Sve je isto kao pre,
Aman, bre,
Aman, bre!
Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?
Prijatelji stari gde su?
Dal’ je ovo san il’ java,
Il’ je ovo centar Sava,
A ja pevam na kongresu?
Prijatelji stari, gde ste,
Gde su naše stare pesme?
Umetnicu dal’ još ne sme
Da se plesne po dupencetu?
Ko zna gde su splavovi
I na splavu stolovi,
Da zaigram kao pre
Linđo, bre,
Linđo, bre! |
|
Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?
Prijatelji stari, gde sam?
I šta se to mene tiče?
S Terazija vila kliče:
Gde si, srpski Dubrovniče!
Prijatelju stari, ćao,
Dal’ si k’o ja najebao –
Rov duboki iskopao
Da bi onda u njeg’ upao?
Ko zna gde su doba ta
Kad karakter bejah ja?
Sve je isto kao pre,
More, bre,
More, bre.
Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?
Prijatelji stari gde sam?
Dal’ ću znati da se vratim?
Dal’ će neko da mi plati
U Lisinskom da mu
zapevam...
Moj je bazen
Topla voda
Za delije
Živa zgoda
Jer delije
Meraklije
Ne mogu bez
Kesovije |
|
TURBO PUCA, A FOLK RIČE
(revanš-pesma iz repertoara
Zagrebačke filharmonike)
Puška puca, a top riče, grmi kao grom,
Mlad ustaša pjesme sluša po ukusu svom.
Puška puca, krv se lije, teče kao sok,
Mlad ustaša na bojištu sluša turbofolk.
Tjera smjelo Rolling Stonese
s krugovala svog,
Zapovijeda: „Daj mi Cecu, jebo li te bog!“
Puška puca, a top riče, barut miriše,
Mlad ustaša u kafiću pijan uzdiše.
Ne plaši ga grom pušaka ni topova jek,
Ceca, Seka i Dragana uhu su mu lijek.
Oj Hrvatska, zemljo mila,
sviće danak tvoj,
Sad ustaška hrabra vojska koncert
čeka svoj.
Kurac puca za čembalo i za glasovir,
Arkanova udovica puni Maksimir.
Ne plaši je javna dreka ni prosvjeda val,
Na Maksimir istrčava kao Bad Blue Girl.
Majstori hrvatskog kiča, uzalud
vam trud,
Mlad ustaša više voli pravi srpski šund |
|
|
|
| BETON
BR.107 |
DANAS, Utorak
18. januar 2011. |
|
|
| lirika utoke |
| Piše:
Predrag Lucić |
| NOŽ, ŽICA, PORODICA |
|
(iz pesmarice Milorada Dodika)
Ono što je konstanta je permanentna
ljubav ljudi prema Republici Srpskoj,
bez nje nema ni porodičnog života.
Milorad Dodik u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske |
|
|
|
| |
Ako nemaš ujne, tetke, teče,
Oca, majke, brata ni deteta,
Nemaš roda, ali imaš sreće:
Imaš svoga krvnog entiteta.
Pa ti Dodik i keva i ćale,
Kozarac ti i Keraterm braća,
Svud po Srpskoj nikle seje male:
Srebrenica, Omarska, Manjača... |
|
Republika Srpska širi grane,
Porodičnog stabla buja krošnja,
Familiju spajaju lijane
Prepletene ko narodna nošnja. |
|
Nastala je, kažu, na zločinu...
Ko ponovi tu podvalu drsku,
Da ga steraš u lepu majčinu
Ko u lepu Republiku Srpsku |
|
|
| Piše:
Andreja Dugandžić |
|
| |
Istočno od mene
je Srbija
U njoj žive
Srbi i Srpkinje.
Sinovi i kćeri Dušanove
Srbija je centar Balkana
Mi smo svi Srbi.
Srbija je Kosovo
Srbija je do Tokija
Srbija je nož žica
Srebrenica
Srbija je grobnica.
Srbija je bombardovanje
Srbija je kad kažeš
Sami smo sebe
Srbija je istočno
Srbija je Evropa
Francuzi su Srbi.
Četnici su Srbi
Partizani su Srbi |
|
Srbija je ponosna.
Srbija je pobjeda.
Srbija je Obrenovića kuća
Srbija je kurac
veliki lepi kurac
Srbija je crni Đorđe
Srbija je žena
Cigan
lgbt
Srbija se izvinjava.
Ne u njeno ime!
Srbiju su karali
Turci
Švabe
Amerikanci
Srbija je kurva
Belosvetska
Srbija se preziva
Milošević Karadžić mladić
- udato tadić
Srbija je Đinđića ubica.
Ćosiću kume izgore ti kesa |
|
Srbija je Exit
Otpor brate
Peti oktobar
Srbija je srpski film
Srbiji je dao bog
Srbija je kvantum vrline
Srbija, srbija iznad svega
Srbija se sviđa sebi.
Volim srbiju
volim rat
ako nije naslijeđeno
nije savršeno
srbija je krst
srbija je Dayton
Srbija je Hag
sto hiljada mrtvih
srbija je Bosna u egzilu
srbija se kreće
srbija ide
napred, napred
srbija srbima
srpska srbima
bosni sekira |
|
|
|
|
