poslednji broj    2010   2009    2008   2007   2006	BETON BR.86  DANAS, Utorak 15. decembar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić ŽAO MI TE, IMA DA TE BOLI...   (iz noutbukvara mladih nik-nejmova)     Žao mi te, ima da te boli... Lepo sam joj napiso na Fejsu, Jer ne može čovek da odoli Silovanju u sajberskom spejsu. Šrafcigerom služim se ko mišem, Iz zvučnika njen već čujem jauk, Koljem, karam, pišem, onanišem... Nek naruči sama krst i sanduk. Obećo sam mozak da joj prospem Kojim ništa ne ume da shvati... A ja ću je seći gde god dospem, Tranširanu njenima je dati Da je glođu sve onako presnu, Taj je prizor mojoj duši klopa... Ne prodajem priču beslovesnu, Ja se hranim putem Fotošopa. A mi smo je sa tri noža sekli, Ja i moja dva nik-imenjaka, U rerni je Nero-Smart ispekli, Napravili gozbu od pornjaka... Grbove joj rezali po njuški, Terali da peva i navija... Ispod smo se potpisali muški: Nik-nejm Grobar i nik-nejm Delija. Odradili ritualna klanja, Navijačka silovanja grupna, Pravili joj sva moguća sranja... A ona nam osta nedostupna. Psovali joj sve mrtvo i živo, Boga što je nepristojnom stvori, Što se iza nik-nejma ne skriva, Što baš nikom da ne odgovori... Kako može sve da ignoriše, Da ne ceni napor što joj pretiš, Čak ni psovkom da ti ne otpiše, U inboksu da ti bude fetiš? Žao mi te, ima da te boli... Nije pretnja vredna svake žene, Neke od njih pretnja uzoholi: Baš njih boli za žal, bol, za mene!  BETON BR.85  DANAS, Utorak 1. decembar 2009.   Piše: Igor Đorđević BAJKA O ŠUMARU I RIBARU   Panta za otpatke     Hajde! Hajde, ti, što ti viri pecaljka iz žbunja izađi! Pošao u zasedu a poneo pecaljku! Ha! Mali zajeb. Mihajlo Pantić pokunjeno izađe iz žbuna. E, moj pecaroš, šta ti tražiš u ovoj šumi? - Pa, ja sam čekao baš Vas. Trebalo je da dođete malo ranije i poterate dečurliju koja se ovde raspištoljila do pre pola sata. Stoj mirno kad razgovaraš sa mnom. Ja sam uniformisano lice. Hoću da stojiš mirno kao što stojiš mirno pred akademicima. Jesi razumeo! - Jesam, jesam - isprsi se Mihajlo. Pa koji su to bili u mojoj šumi? - Ma oni što prave autostrade i oni što betonom prekrivaju grad. E, moj Mihajlo, znam ja njih. Simpatični klinci. Ovi što bi da prave puteve još su mlitavi i površni, nema tu ništa od libarske magistrale, a ovi drugi su već siti svega, pa odvaljuju komade betona i i bacaju ih sa nadvožnjaka na automobile i konjske zaprege kojima umetnici, zaslužni, dvorski i politički promovisani jure od jedne institucije sistema do drugog kuloara i nazad. Pomalo podsećaju na tebe iz vremena kada si se smrzavao u hladnoj sobi i kada si se pored onog nesrećnog monstruma vozio besciljno autobusom po gradu. Verovao si da ćeš biti drugačiji od generacija pisaca koje su žarile i palile književnom scenom, a onda si u dubini duše otkrio želju da budeš član SANU, da gledaš svoja sabrana i izabrana dela na polici, da budeš pitan i da budeš arbitar za sve. Izbilo je na površinu sve ono što si na početku prezirao. I zagospodarilo je tobom. Zato sada zazivaš šumara da otera vojske iz srpske šume, jer ti se ne dopada borba u kojoj si ti samo zajebant i zabušant. - Nemoj tako, jake su to reči. Ćut’ Mihajlo! Zvao si me i ja sam došao. Zajeb’o si se samo što si mislio da ću ti držati stranu. Mislio si namirićeš šumara nekom nacionalnom penzijicom i njegove reči će postati muzika za tvoje uši. A ja se okrenem malo oko sebe, pa vidim da okoštali sistem proizvodi poltrone, skribomane i polupisce, a u tome im pomažu izdavačke kuće, jeftini mediji i još jeftiniji kritičari. I šumaru se u celoj stvari svidelo da sa nadvožnjaka baca betonske table na automobile u kojima se voze priznati i poznati pisci. Pukne neka šajbna, ulubi se karoserija, vozač i pisac u kolima popizde pa urlaju. A za to vreme, ovi momci koji bi da prave puteve, asfaltiraju li, asfaltiraju. U novim stradama odmah se pojavljuju udarne rupe, a mi bacamo beton da te rupe popunimo. - Nije lepo... Ma šta nije lepo. Uzmi ti svoju pecaljku i zavuci se u žbunje. A ja odoh Piše: Miloš Živanović SARAJEVSKO, LJUBAVI MOJA¹   ¹Toma Marković     Opet smo se sreli peno ja i ti da l se možda sećaš kad družismo se mi. Dok sa brda gledam na usijani grad o kako mi fali tvoj flaširani slad. Dečak sa snajperom zavoleo te tad dok je zvezda pekla i top tražio hlad. Osmehe mi šalješ iz staklenca tamnog dok sam glanco cevku mog snajpera sjajnog. refren Čim ja Drinu vidim o tebi sanjam i gnušam se obične vode. O kako me mami penušavost tvoja Sarajevsko, ljubavi moja. Čari svoje imaš i ja ih gutam želim da ti pričam šta sanjam a žeđ je ova sudbina tvoja Sarajevsko, ljubavi moja. Sad je dečak čovek i municije nema hteo bi da popije i na miru drema. Iako je uniforma sada demode hajde da se družimo isto kao pre. Top je nekud otišo i brda su pusta godine su prošle al su suva usta. Hajde dođi iz friždera ispuni mi želju Sarajevsko moje, jedini moj hmelju. refren Piše: Predrag Lucić T’GA ZA BAZU JUG                   (iz radne beležnice Dragana Šutanovca)     Kad otvoriš bazu Jug I zatvoriš mouth, S usana ti čita drug Ime baze South. Rusijom se zanosiš, Saveznik ti ona, I dok raport podnosiš Usred Pentagona. Ruse voliš, to je red, Do koske, do jaja, Al’ ti ratni raspored U Gardi Ohaja. Toliko si nesvrstan, NATO, Kremlj se krste Što na smotri svaki dan Stojiš u dve vrste. Zapovest nalevo krug Posebno ti mila, Tad ne vidiš bazu Jug U sklopu Bondstila. Medveđa i Preševo? Srpski Bujanovac? Nema više ničevo, Samo Šutanovac  BETON BR.83  DANAS, Utorak 03. novembar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić POJI MILE VOLOVE NA RAŽNJU   (iz pjesmarice Milorada Dodika)     Ej bosanski Hrvati, Jebo li vas hodža, Niko od vas da shvati Da vam treba vođa. Nestade Sanadera, Mesić vas ne jebe, Za hrvatskog lidera Kandidujem sebe. Vodiće vas Mile brat Protiv cijelog svijeta, Bosna neka bira: rat Il’ tri entiteta! Ostvariću vaše sne, Cijelog svijeta protiv, Mirna Bosna bez Bosne Jedini mi motiv. Vaši snovi bajati, Stare sanje naše, Križ će s krstom spajati, Mostar i Laktaše. Za razvod od balija Našli ste adresu: Ja ću Kordić Darija Dočekat na Plesu!  BETON BR.82  DANAS, Utorak 20. oktobar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić MEĐU JAVOM I MED VEDEVIM   (Iz srpske patriotske pesmarice)     Godine su prošle pune bruka, Kosovo si prepustio nemo, Novorosijsk najbliža nam luka, Druže Mito, mi ti se kunemo! Ameri se šire na sve strane, Mi na Ural za tobom idemo, Sva Srbija u tvoj kofer stane, Druže Mito, mi ti se kunemo! NATO vabi, vrbuje nas USA, Da za tuđi interes ginemo, Ginućemo do poslednjeg Rusa, Druže Mito, mi ti se kunemo! Tuđih nam je interesa dosta, Vreme da se srpstvo oslobodi, Puta nema, samo Putin osta, Druže Mito, Putinu nas vodi!  BETON BR.81  DANAS, Utorak 06. oktobar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić HIMNA NAVIJAČA FK HULIGAN     Dok Huligan bitke bije, hej-hej-hej, Francuz mirno piće pije, hej-hej-hej. Deset hrabrih Gala melju, hej-hej-hej, Palicom mu Obraz delju, hej-hej-hej. Volim Huligan, bijem strance mrske, Volim Huligan kao Dveri srpske. Kec, pa trojka, osam, devet, hej-hej-hej, Bolnički te čeka krevet, hej-hej-hej. Ali tebi nema leka, hej-hej-hej, Na Surčinu lafet čeka, hej-hej-hej. Volim Huligan, bijem mrske strance, Volim Huligan, sve ih čeka Mance. Dobro došli, dragi gosti, hej-hej-hej, U čast vašu Dan žalosti, hej-hej-hej. Saginjat se Srbin neće, hej-hej-hej, Sem da zapali vam sveće, hej-hej-hej. Volim Huligan, s palicom u ruci, Volim Huligan, zgazi i zatuci! Naš predsednik Tadić Bora, hej-hej-hej, Drži čudo od govora, hej-hej-hej. Sveće pali, reči bira, hej-hej-hej, Nad Francuzom faul svira, hej-hej-hej. Volim Huligan, svete srpske boje, Volim Huligan kao žrtve svoje. Iz arsenala 1389 Foto: Vera Vujošević  BETON BR.80  DANAS, Utorak 22. septembar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić BILJANA, ZATVOR, BELEŠKE   (Iz pesmarice Patricka Liptona Robinsona)     Biljana Plavšić, beleže Zapisi neki ubavi, Počini grehe najteže Zbog neprebolne ljubavi. Biljana pamet izgubi, Arkana nekog sakaše, U želji da ga izljubi Po leševima skakaše. Biljana, babac veseli, Arkanov baknež dobila, Pa svud po svetu raseli Ono što nije pobila. Biljana zbog tog bakneža, Za ljubav deli-momčine, Počini zverstva najteža, Sabrane ratne zločine. Biljana, doktor nauka, Venčano ruho biraše, Orkestar ljudskih jauka, Sneva, na svadbi sviraše. Biljana pesme svadbarske Poručuje iz Manjače, Iz Trnopolja, Omarske... Keraterm peva najjače... Biljana sneva pusti san, Noći sve vruće, vrelije... Kad puče zora, svane dan, Netragom nesta delije. Biljani lepi varvarin Ostavi misli snevaljke, Pa odlete ko Gagarin Da juri sojke pevaljke. Biljana osta zbunjena, Polegle broji svatove, Telima zemlja punjena, Humus za nove ratove. Biljana traži pravni lek Za bol što ljubav ne traje, Sud neki traži, makar prek, Da slatke grehe okaje. Biljana greh ne pobija: Volela jesam baksuza. Nek mi je kazna robija, Što kraća, s malo luksuza! Biljana beše kažnjena Komforom švedske ćelije, Leči se duša ranjena Neverstvom Arkan-delije. Biljana u tom komforu Skraćenu kaznu odleža, Šest godina u zatvoru Zbog onog jednog bakneža. Biljanu, momu duševnu, Zbog primernoga vladanja, Šalju u zemlju ruševnu Ljubavnog njenog stradanja. Biljana, da blagodara Onome ko je zatvori, Ćeliju dok joj otvara, Zauzvrat dušu otvori. Biljana sebi pozvala Ugledne švedske novine: Kajanje beše podvala, Reče im, zbog trgovine. Biljana Plavšić, beleže Stihovi ovi ubavi, Poziva sve da odleže U ime večne ljubavi. Biljana duši našla lek: Po Bosni bar sto hiljada Leglo pa leži zauvek, Da ne digne se nikada.  BETON BR.79  DANAS, Utorak 8. septembar 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić ĆUTKE ĆUTI RUŽIČNJAK NA ADI   (Iz pesmarice Slobodana Radovanovića)     Kad bi ove ruže male Za grob čiča Draže znale, Pustile bi bradu sedu Da na trag me prav navedu. Da li znadu il’ ne znadu, Il’ za OZN-u ćutke radu? Il’ bi male ruže htele Ljubičice postat bele? Vi proklete ruže s Ade, Ni na jednoj nema brade, Samo trnje i latice, Kao da ste Hrvatice. Ruže male, što ste neme, Titovo vam jebem seme, Dražu biste, da je sreća, Skrivale u Kući cveća!  BETON BR.78  DANAS, Utorak 25. avgust 2009.   lirika utoke   Piše: Predrag Lucić BALADA O OSIROMAŠENOM URINU   (Iz pesmarice dr. Dragana Davida Dabića)     Posle krvi neću vina, Sad bih pio svog urina: Od krvi se mrtvi broje, Od urina kurci stoje. Evo recept belog maga Da te polna drži snaga, Da si uvek kurca čvrsta: Pij pišaćke dva-tri prsta! To je garant dobrog seksa, Vlastit urin da se eksa, Vlastit urin – robna marka, Organska je nuklearka. Magija nas vodi bela Resursima naših tela: Pit urina siromašna, Jesti govna pozamašna  BETON BR.77  DANAS, Utorak 11. avgust 2009.   Piše: Dušan Pržulj SAVETI STAROM SRBSKOM SPISATELJU     Čuvaj svoj govor zagađen jezikom nacionalideologije dalje od mene. Prestani više da pišeš da bi zaradio nacionalnu penziju. Povuci se na vreme. Nemoj da komentarišeš svetsku ekonomsku krizu, jer nemaš pojma o ekonomiji i ti to znaš. Ne čitaj više svoju poeziju pred masama, dosadan si. Ljude više ne zanima tvoja politička prošlost i sadašnjost, to kako su te zatvarali i kako su te puštali iz zatvora. Nemoj da iskorištavaš mlade ženske književne talente seksualno, a ako to već radiš koristi kondom. U suprotnom, omladina JAZAS-a ti to nikada neće oprostiti. Nemoj da braniš haške zatvorenike svojim pisanijima, politički si beskoristan. Ne pucaj u Dobričine knjige - promašićeš, ali nemoj ni zabijati eksere u njih, opet ćeš promašiti. Ne objavljuj svoja mišljenja u dnevnim novinama, niko više ne čita tvoje bajate tekstove. Ne čitaj tekstove Teofila Pančića, nema se tu šta više pročitati. Ne diraj mi veštice. Nemoj da kritikuješ Evropu ima pisaca koji će to bolje uraditi od tebe. Ne izgovaraj glasno KOSOVO JE SRBIJA, pući će ti glasne žice. Otiđi nekad do Prištine. Otiđi do Sarajeva i pred večnom vatrom pročitaj neku od svojih poema, biće ti lakše. Otvori nekada sajt www.marxists.org Pročitaj nekad neku zbirku poezije mladog pesnika ili pesnikinje. Ne mrzi komuniste, jer oni znaju gde je Draža Mihajlović i ako budeš dobar možda će ti reći gde je. Ne čitaj više Ljotićeve spise. Pobuni se pod stare dane, čisto da čuješ svoj krik. Uđi nekad u polemiku sa nekim sveštenikom srpske pravoslavne crkve. Pročitaj antologije Mačke ne idu u raj i Diskurzivna tela poezije. Poseti nekad Pesničenje. Otiđi nekad na EXIT i glasno vikni: Ja sam EXIT! Izađi iz te partije. Izađi. I ne čitaj više sebe. Zatvori sve svoje knjige. Dosta je bilo. Dolaze Stacionar za penzionisane srpske pisce  BETON BR.76  DANAS, Utorak 28. jul 2009.   Piše: Miloš Živanović TRŽIŠNI ROMANI                 1. OBJEKTIVNO-KOREKTNI ROMAN Top je bio vreo (i ne samo top) Potez je vrlo smeo (i ne samo to) Roman je bio zreo (oh kruško) Edička ga zavoleo (pravo muško) Bog je tako hteo (i ti puško) Sarajevo (gadna njuško) Lako sam te preboleo Momu Stupora sad sam nasledio 2. STVARNOSNO-EROTSKI ROMAN Ja jebem Ti jebeš Ona jebe pardon Puši Jebati Jebati Jebati Pušiti pardon Puši mi Kurac Pička Govno Sisa Vutra Pušenje Literatura Kurac 3. AKADEMIČARSKI ROMAN Bio jednom jedan Man Bugar-Man Shish-Man. Hodao je na tri noge. Strašno strašno. Griz’o na čet’ri zuba. Psov’o na pet jezika. Strašno strašno. Bio jednom jedan Man kakav Man Shish-Man. Strašan kao Ship-tar. Strašno strašno. Opsedao je šta je hteo crkvu spasa našeg i neba jedan deo. Strašno strašno. Bio jedan Shish-Man strašan i glupav sav. Pa ne možeš s nama tako Bugar-Manu naopako. U nas ti je pero belo što nas nosi svud veselo od opsade do opsade naše ti je nebo celo. Bio jednom jedan Shish anđeo mu reko: Iš. Nije pero ni od guske ni od ćurke već od prave nebeske živuljke. Strašno strašno. Kad napišeš reč to postane sudbina. Shish-Man besno gleda i rogatom glavom klima od gneva ne zna šta će pa strašne shish-ke cima. A crkva našeg spasa lansira se kao Sputnjik put drevnoga našeg Marsa. Strašno strašno. Mnogostrašno. lirika utoke   Piše: Predrag Lucić   GODIŠNJA ODMORNA PESMA   (iz pesmarice Milana Lukića)     Časni sude, idem pevajući Doživotnu da služim robiju, Al’ pre toga pustite me kući, Na zaslužen odmor u Srbiju. Da zagrlim i majku i oca, Da poljubim rođeno ognjište, Da odguslam nakon pet-šest boca Kako bule zapaljene vrište. Da junački deseterac spevam, Da se greje Srbadija mlada Na toj vatri kojom buktim, sevam, Kojom spržih pola Višegrada. Samo gusle znaju da objasne, Odgovora nema medicina: Što taj plamen nikako da zgasne? Da l’ sam čovek il’ sam niška „Drina“? To u meni što tutnji i tuče, To ni rentgen od straha ne snima, Iskru kojom zapale se kuće Nastanjene pogrešnim ljudima. Časni sude, dopusti Srbinu Još jedared da se proveseli: Pođi sa mnom, skupa ćemo Drinu Preveslati na Padinskoj Skeli!  BETON BR.75  DANAS, Utorak 14. jul 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić EKSKLUZIVNE SAVESTI               (Iz pesmarice Milijane Smajlović-Komrakov)     U vihoru zadnjeg rata, Profesijom nepomućen, Novinar je od zanata Piso ko naručen. Za hordama palikuća Išao ko strvinar: Ponosan što laži truća Jer je novinar. Drugima je na sva zvona Podvaljivo svoje žrtve, Huško preko mikrofona I žive i mrtve. Da služi kod marodera Vodio ga poso čist: Zgoljna laž mu čvrsta vera Jer je žurnalist. Gledaoce napaljivo Da osvetu krvnu traže, Prepun sebe, nije skrivo Da čim zine - laže. Nema toga čeg se gnuša, Na stratištu on je car, Koji će mu kurac duša Kad je novinar?! Sad na mrtvoj stoji straži, Na braniku profesije: Gazde rata sud nek traži, On svoj gazda nije. Kažeš li mu: kriv si, kume, Za desetak mrtvih bar, Optužnicu ne razume Jer je novinar Piše: Miloš Živanović NE GRIZE                             Hipotetički slučaj (Faruku Šehiću, u Dva ribara, s ljubavlju)     Krenuo nobelovac Miljac da peca na Miljacki. Iskopao gliste, namotao strunu, i ’ajd. Zabaci ti on štap, sedne na tronožac, i čeka. Bi mu pomalo kao dosadno, te uze da odgovara na neka pitanja iz intervjua. Prođe dan, ništa. Prođe treći dan, ništa, tri intervjua gotova, mamac miruje. Naljuti se hobit pa prebi štap preko kolena. Miljenko Jergović: Pa ljudi moji šta je ovo?! Kakav je ovo Zaliv svinja? Ovde uopšte ne grize! Fotomontaža: Recycle Bin Laden Narodnjačka eskadrila  BETON BR.74  DANAS, Utorak 30. jun 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić KOSKA KOSKA KOSKICA   (Iz pesmarice dežurnog forenzičara)     Kocka do kocke kockica... Neću da igram jamba! Koska do koske koskica: Od Draže pravim Ramba. Koska do koske koskica, Kroz prostor i kroz vreme, To je, reko bi Dobrica, Novoga doba seme. Kosku do koske koskicu Srbija svećom traži, Srbin živ nosi pljoskicu Mrtvom da zdravi Draži. Koska do koske Koskovo, Svak živ da mrtav legne, Dobrica sanduk zakovo, Niko da ne pobegne. Koska do koske skeleti, Dobrica samo čeka Da pterodaktil preleti Srbiju novog veka. Koska do koske, hum po hum, Bog da mu dušu prosti, Mozak mu ne pada na um - U mozgu nema kosti. Piše: Miloš Živanović DIJETE GOJKO I KAMEN MUDROSTI   Hipotetički slučaj     Dijete Gojko krenulo na pijac, vozeći biciklo. Ali je pijac potopila Sava, preko koje odmah počeše da dižu Most đenerala. Tako Dijete Gojko bijaše prinuđeno da vozi zaobilaznim putem, veoma zaobilaznim. A taj ti je put Bože sačuvaj i Ništa me ne pitaj. Redom kraj puta krajputaši i sveta mesta, crnjak jedan. Niz drum ti prvo naiđu jedna lakat krivina i jedna grdna gudura, pa druga gadna krivina i druga kršna gudura, i onda, normalno, treća crna krivina i treća mučna gudura. Tri su strašne gudure i tri slepe krivine čekale Dijete Gojka. A ono pedala li pedala, Dijete ti je na biciklo sviklo, a u desnici odlučno steže ceger. I prođe Dijete Gojko prvu krivinu i prvu guduru, i juri Dijete, pa savija i poleže, sve kolenom struže drum, i prođe drugu krivinu i drugu guduru. Al’ kad stiže pred treću krivinu, otkinu se kamen sa treće gudure, te pade pred Dijetetovu gumu kramponku. A pade tu i Dijete Gojko. Pa glavom pravo u neki stećak. I na drevnom kamenu ukazaše se reči: Ne tikaj u me, izbušiću ti gume. Tu se Dijetetu nešto desi, te vrisnu: Tražim pomilovanje! Niko od tada ne prođe Desankinim drumom, Bog da joj dušu prosti  BETON BR.73  DANAS, Utorak 16. jun 2009.   Piše: Miloš Živanović VREME BETONA*   Hipotetički slučaj     Tri puta sam se sreo sa Betonom, dolazili su kod mene na njihov poziv. Prvi put došli su u leto 2006. Primio sam ih na kanabe, sećam ih se kako sede tu, jadni, gladni i željni svega. Pitaju me iznemoglim glasom šta mislim o njihovoj ideji da prave Beton. Podsetio sam ih na moje socijaldemokratske trudove, uzaludne, na sve moje tragične greške. Rekao sam: Pravite Beton, budite moj bič i moja pokora, to je neophodno. Rasporio sam se pred njima, u suzama (i ja i oni). Onda sam ih pozvao da sednu na koleno za dijalog. Jedan koraknu neodlučno, ali ga ostali prostreliše pogledima, ah deco, sve Ranković do Rankovića, i on ustuknu. Šteta. Ali, poslušaše me. Drugi put me pozvaše kad šljam proglasi nezavisnost Kosova. U tom trenutku bio sam na crvenoj liniji sa Patrijarhom, raspričao se starac pa ne zna za dosta. K’o da je mene briga što mu je Pukovnik doneo neko slatko čudnog ukusa. A ova deca zapomažu: Čika Dobrice, pa kako ćemo bez teritorije, pa kako ćemo bez duše, bez Muratovih creva, pa šljam Balkana nam iščupa srce, pa Čika Dobrice... Rekoh im: Deco, zadržite suze, savladajte gnev, ne naričite i ne kunite, budite hladne glave. Pre pola veka sam rekao da je podela Kosova rešenje. I humana razmena stanovništva. Deco, ne palite bogomolje, rekoh im, ne prepuštajte se osvetničkom žudu. Samo hladnokrvno i mudro, da otkinemo Mitrovicu. Handke će pomoći, ako drugi neće. I onda zapevasmo Danke Handke über alles. ’Ajde sad, rekoh posle pesme, pišite i pravite se da se ništa nije dogodilo, da se domaći šljam ne doseti da ste bili kod mene. I oni me poslušaše. Treći put me posetiše na dan kada je došao Bajden. Bilo je dramatično. Povikaše u glas sa kanabeta: Čika Dobrice, sad ćemo da ga ubijemo! Ja se trgoh uplašeno i rekoh kroz suze: Nemojte, deco, golim dupetom u koprive. Nemojte, Gedže moje male, sa glavom se ne igrajte. A oni će, kroz suze: Ma da ga ustrelimo, sunce mu njegovo žarko! Ne, uzviknuh, to nisu socijaldemokratski putovi. Gde će vam duša od metafizičke krivice, soroševci moji slatki. Ne beše im svejedno, vrpolje se na kanabetu. A i Boris bi loše izgledao u očima sveta, kažem. Ne, vičem odlučno, vratite tetejce u podrum, kumim vas Bogom i Knjigom! Oni me gledaju, vidim lome se. Zaklinjem vas Bogom i Knjigom! Zagrlim ih svu četvoricu i tiho zapevamo Besame mucho. Malo se umiriše. U to mi zazvoni crveni telefon. Ili je Kosovo ili je opet Paja ili Boris javlja šta mi je poručio crnac iz bele kuće, mislim se ja i krenem da se javim. Kad, nešto me pogodi u potiljak. Ja pipnem, ono metak. Pa što sad to, deco, pitam ih, znate valjda da to kod mene ne deluje. Ma znamo, Čika Dobrice, nego da se malo i našalimo u teško vreme. I nasmejasmo se svi šeretski. Dobro, principaši moji, kažem veselo, ’ajd sad tetejce u podrum, do sledeće prilike. Treći put Bog pomaže, i oni me poslušaše. Triput sam video Beton *Termin Pere Lukovića NA OSTRVU NA ADICI   Hipotetički slučaj     Na ostrvu u ravnici sastali se državnici. Sastaše se pa mišljaše Draži koske da zašrafe. Sastali se ašov nose komunizmu sad prkose. Pa kopaju preko Ade Golem-Dražo gde nestade?! Njima treba sveto mesto gde bi mogli doći često. Da pojedu gibanicu gibanicu zadušnicu i prizovu Golem-Dražu uz odojak mek na ražnju. Da popiju rakijicu i prokunu republiku. Republiku joj nevolje ona ne da da se kolje. Ona ne da srpskom rodu da Dražinu nađe nogu. Na ostrvu Ciganliji sastali se najhrabriji. Na rečici na Savici ko onomad na Neretvi. Sastali se al’ ne mogu da Dražinu nađu nogu. Pa sad zovu decu svoju sokolove i kerove: Oj dečice zemlje naše jeste l’ pičke il’ ustaše?! Pomozite sada Čiči reviziju da ustoliči. Potražite Čiči nogu il’ drpite kosku Brozu. Da ne ide Draža kljast srpski Golem srpska čast  BETON BR.71  DANAS, Utorak 19. maj 2009.   Piše: Tomislav Marković PESMA IZ OBNOVE I IZGRADNJE   (Iz zbornika Kubikaška poezija, ciklus Mi gradimo hram, a prota kuću sa bazenom)     Gde god nađeš zgodno mesto Hram božji sagradi, Božanstvo je blagorodno, Pa će da nagradi Zlatnom kišom srebrnjaka Tajkune-ktitore, Šoping molom, monopolom Na tozla i pare. Kad lopužu savest tišti, On crkvi da lovu, Pa u hramu osveštanu Primi savest novu. Opraštaju smrtne grehe Vladike i prote. Sunđerom se prošlost briše Dok se novci kote. Nije prljav, nije krvav – Novac je bezgrešan, Čist je poput božjeg lica, A crkvi je prešan. Svaki pravi tajkun nosi Puter na vrh glave; Ognjem božjim puter topi Orden svetog Save. Hrisovulje i povelje Krase kabinete, Zadužbine nebu hrle Brže no komete. Bog miluje bogatune – To sama reč kaže, Pa im poštom, preko klera Šalje apanaže. A ni svoje verne sluge Bog ne zaboravlja – Obaspe ih štedro hrpom Evrića i rubalja.  BETON BR.70  DANAS, Utorak 5. maj 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić MEĐUVERSKI VERONAUK                           (iz pesmarice Vasilija Kačavende, episkopa zvorničko-tuzlanskog i predsedavajućeg Međureligijskog vijeća Bosne i Hercegovine)     Da svak svakog toleriše, Svom pastiru svak da siše, Da svakome lepo prija Međuverska religija. Da se nađe prava mera, Svak da svoje stado tera, Da se širi jedna vera U bezgrešnost sva tri klera. Da se ceni kapa svaka: Na budali kamilavka Ko i mitre, ahmedije Ispod kojih mozga nije. Da u svakoj veri popa Tuđeg štuje episkopa, Da reisu nema frenda Ko što mu je Kačavenda. Da se sad u miru shvata Svetost našeg prošlog rata: Da to Božja volja bude Kada Đavo nosi ljude. Da u slavu takve volje Svuda niknu bogomolje: Da Orlović Fati prija Njena prokleta avlija Fotomontaža: Recycle Bin Laden Muke po Borisu: I Sretenjski i Žabljački (150 ili 0 poslanika)  BETON BR.69  DANAS, Utorak 21. april 2009.   Piše: Tomislav Marković SRPSKI PARAPSIHO                   (Svetozar Radišić, iz zbirke Paranormalne pesme, ciklus Neokortikalni rat i mir)     Mnoge sile postoje na svetu Al’ nijedna snažna kao korteks Njime stvaraš, spoznaješ, promišljaš I obaraš avion u letu Kad ja dumam, Amerika drhti Pilotima gaće se zatresu Mislima ih šaljem na put smrti A samaljot na otpad, pod presu Iz moje vugle lete rakete Za srpsku nejač krvavo se svete Protiv mog mozga nemaju šanse Krilate zveri NATO alijanse Snagom duha vraga da obori Dum-dum-umom da udari nisko Mozgom da se za slobodu bori - Može samo srpski parapsiho  BETON BR.68  DANAS, Utorak 7. april 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić PRVI PUT S NATO-OM NA JUTRENJE                 (pozdravno pisamce Ive Sanadera iz Natolanda Borisu Tadiću u Beograd)     Jutro je svanulo svježe, Rosulja tratinu pokri, Bodyguard iz kućne veže Skoknuo u grm da mokri. Drozdovi borbene poju, Krtica umiva oči, Klizi sve kao po loju, Bodyguard toči li, toči. Budi se priroda snena, Pravda se ispunja viša, Došla su nova vremena, Bodyguard slobodno piša. Grlica s grma pokisla Prhnula, zatresla lisje, Hrvatski barjak sred Bruxellesa, Bodyguard Manneken Pis je. Ptičice hrle u kavez, Slobode nema da nema, Ušli smo u NATO-savez, Bodyguard alatku sprema. Bodyguard na pola kapka Zgleda se po toj divoti, Radostan po lokvi šljapka, Šestoj se raduje floti  BETON BR.67  DANAS, Utorak 24. mart 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić KAD SU CFETALE TIKFE   (iz pesmarice Milorada Fučeliča)     Kukafitze iz Felike Hoče Letu ko orlofi beli, Natleču pofrče, foče, Peter se Hantke feseli. Guslar Jefta sa jedinu žitcu Sfira ko Motcart sa mlogo, Srbija nema krifitcu, Hantke bi potpisat mogo. Peter Hantke u Hoču Feliku Pisalo srpsko lektiro, Dosadan, sam u sfom liku, Ko da na gusala sfiro. Punu sfesku ispisalo Hantke Fodostaj sfih srpskih reka, Lintcurom plifale patke, Patčiče otnela kleka. Narastla šljifa na staru krušku, Procfalo na frbi grošdče, Hantke se fiksa sa pušku, Roka sa budžafo gfošdče. Peter Hantke se gnjurtcu feseli, Sifonom dok ketčiga plofi, To fam je putopis tceli, Hantkeof serbseler nofi  BETON BR.66  DANAS, Utorak 10. mart 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić SERBIJA KONFIDENŠL   (Iz pesmarice Jovice Stanišića)     Aj em d spaj, don’t ask mi vaj, maj gaj, Aj plej maj bejs vid dabl fejs, ou jes. Noć beše veri dark, so dark, Der in Topčider park, crn mrak. Strendžer mi reče: „Ej, Džo, ej, Aj’l pej jor plej for Si-Aj-Ej, okej?“ Vot kud Aj sej sem ću maj bejs tu plej? Der voz nou vej tu sej: „Maj plej - nou vej!“ If Aj sel him čip jevtin trik, On stera me u krasni dik. Aj sver Aj’l plej pošteno gejm, Tako mi krsno maj Džouvica nejm! Dis iz d trend, bjutiful trend, maj frend, Tu fajnd e džob riports tu send, maj frend. Riports tu send for Si-Aj-Ej, Ta sila Boga dazn’t prej. Olsou maj bos, drug Bob d Slob Takođe sebi fajnd dabl-trabl džob. Dis iz d trend, maj onli frend, d trend, Aj plej maj bejs for Ju-Es sikrit bend. Aj organajzd sam vorz end krajms, Je l’ rizn to da „El-Ej Tajms“ Otkrije tezga det Aj hed, Maj jajca skvizd in maj dijer frend’s hend? Iz dis di end? Obraz uz obraz: Plesom do snova Piše: Tomislav Marković DISKRIMINACIJA JE SRCE SRBIJE                           Pismo Privremenog saveza verskih zajednica Vladi Srbije, strogo pov.     Poštovani, Jesu li vama vrane ateizma i racionalizma popile baš sve moždane ćelije? Krenuli ste u Evropsku uniju kao guske kroz maglu, u to leglo bezbožništva, ništa vam to ne valja, sveti oci da vam kažu. Vest o nekakvom Zakonu protiv diskriminacije odjeknula je kao grom u našim kelijama A kategorije, i prekinula naše tihovanje kad nam je bilo najlepše. Bacivši ovlašan pogled na drugove članove tog odurnog zakona, došli smo do sledećih zaključaka koje ni adska vatra neće nadjačati: Promena verskih uverenja jednostavno je nedopustiva! Nema tu nikakve promene, jednom pravoslavac - uvek pravoslavac! Taknuto - maknuto! Pa nisu crkve vaše skorojevićke partije, pa da ih čovek menja kao čarape. Ko se rodio u pravoslavlju, ima i da umre kao pravoslavac - za krst časni i slobodu zlatnu. Rodni identitet nikako ne može biti privatna stvar. Srbin uvek treba da bude veran jednom jedinom - srpskom rodu, a svoju pripadnost mora izražavati što češće, i to javno: prebijanjem perverznih muželožnika na Gej paradi, paljenjem merkantilnih Mekdonaldsa i antisrpskih ambasada, učešćem u odbrambenom ratu na neprijateljskoj teritoriji, silovanjem zarobljenika oba pola u konc-logoru, davanjem opljačkanog novca crkvi e da bi se kinta duhovno pročistila i upotrebila u bogougodne svrhe itd. Pravo na rodni identitet automatski gube svi oni izrodi koje rane njihovog roda ne bole. Seksualna orijentacija ne može biti stvar slobodnog izbora. Da biste se orijentisali, to svaka budala od izviđača zna, potreban vam je kompas u vidu učenja Svete Matere Crkve. Ako je vaš podmladak pubertetski zbunjen, pa ne zna kom bi se privoleo carstvu, tu je naš Pahomije da vaša zabludela čeda sigurnom rukom izvede iz mračne šume seksualnosti na pravi put. A i druge verske zajednice imaju svoje stručnjake za rad sa decom, mada to brižljivo kriju, kao da je to neka sramota. Ukratko, Zakon protiv diskriminacije negira samu srž vekovnog srpskog identiteta. Po našem običajnom pravu, svako ima pravo da diskriminiše i da bude diskriminisan. Jači tlači, što je em normalno, em se još i rimuje. Ko će koga ako neće svoj svoga? Ovde odvajkada zakon u topuzu leži i nema boga da bude drugačije! Dakle, da se ne zajebavamo: skidajte zakon sa dnevnog reda, inače... Srdačno vaši, vladika Žbirinej & drugari  BETON BR.65  DANAS, Utorak 24. februar 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić KALEMAR I RAČUNAR            (Iz noutbuka Dobrice Ćosića)     Na Dedinju kalemar Naišo na računar, Računara kalemar Otero u neku stvar. Uvredi se računar: „Ju, bre, druže kalemar! Ima l’ kakvog načina Da me mine majčina?“ „Nema!“, kaže kalemar, „Ti podrivaš srpsku stvar! Virtuelni pereš keš, Od Srbije praviš leš!“ „Aman, druže kalemar“, Demantuje računar, „Ajd’ uguglaj proveru O srpskom kadaveru!“ Kalemar je Gugla sit, Gnevan je i naprasit: „Šta će meni provera, Kad znam šta je zavera?!“ Nastavio kalemar Da psuje na računar: „Jebem li te mutava Zbog svih srpskih žrtava!“ Crn računar probledi, Da se pravda - ne vredi, Da odbrani svoju čast, Kalemaru vadi mast: „Ti ga, druže, pretera! Kakva crna zavera?! Skenera i plotera? Kertridža i tonera?“ Da l’ kalemar gubi meč? Ne razume niti reč... U odbranu Srbije Da li da ga ubije? Uze pajser kalemar, Pa razlupa računar, Svud se urlik prolama Hard-diska u fronclama. Kući ide kalemar, Cestom rasut računar... Kalemar je čovek fin, Ne dira risajkl bin! Cestom piče džipovi, Pod gumama čipovi... Kalemar sa patiku Gazi informatiku! Balkon od nekoliko miliona dolara  BETON BR.64  DANAS, Utorak 10. februar 2009.   Piše: Tomislav Marković TROPAR MILOVANU VITEZOVIĆU   (Iz bogoslužbene zbirke Bolje kondak nego kundak)     Slobonosni Milovane, viteže otužnog lika, U nama još odjekuje tvoja patriotska rika Sa Ušća, gde si nas slovesima sokolio mudrim A mi ih shvatili doslovno: kao ubij i udri Prvo se u tvojoj glavi narod dogodio A onda je počelo svašta da se događa Babičku veštinu brzo si izučio Pomažući Naciji koja se ponovo rađa Moralne dileme nisu te odveć tištale Pod tvojim perom mnoge su biografije propištale Sejao si laži olovom po hartiji Veran samo kiču i vladajućoj partiji Viteže smeli, nisi se stideo svojih krivotvorina Potpisana je svaka tvoja brljosmorina - Nije ti palo na pamet da radiš undercover Čak ni kada si pisao Simfoniju Vinaver! Sloba je bio tvoja zvezda vodilja Na koju nikada lajao nisi Država je bila tvoja štedra dojilja Na njenoj si uvek laptao sisi Iz tvoje olujne glave moždane kapi pljuštale su curkom Nadahnuti besedniče, tvoje reči napravile su krš i lom Sad jezik za zube, pripazi na sebe u naselju rajskom Čuvaj se Karadžića Vuka, da te ne premlati štulom   lirika utoke Piše: Predrag Lucić OUTLAW BLUES                (iz pesmarice Emira Kusturice)     Oduvek voleh samo odmetnike, Sve begunce od zakona, parije: Generale, pandure, predsednike I Republike Srpske i Srbije. Drug iskren bejah onih mučenika Što vlast drže ko da služe robiju, Što ne mare ni za broj podanika: Osam hiljada za dan ih pobiju. Duša mi jeca plačem prognanika: Radovan, Ratko - sve go outlaw, Ko i ja, siroti boss s Mećavnika, Davljenik vezan lancem za cash-flow. Diego mi drug, a brat Manu Chao, Idoli Bećković i Che Guevara... Uvek sam stranu odabrati znao: Sam protiv svih koji ruše vladara  BETON BR.63  DANAS, Utorak 27. januar 2009.   Piše: Vladimir Arsenijević SABOTAŽA: PRAVOSLAVLJE ILI SMRT   Literarno i umetničko nasleđe čovečanstva treba u celosti upotre- biti za ciljeve gerilske propagande. Podrazumeva se da u tome tre- ba ići dalje od provociranja običnih skandala.   Uputstvo za primenu sabotaže, Gi-Ernest Debor i Žil Volman     Pred mnogobrojne vernike, koji se 14. januara po julijanskom ili 27. po gregorijanskom kalendaru, počev od ledenog belog jutra okupljaju na platou ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, izlazi muškarac srednjih godina, fizički ni po čemu izuzetan, omanji, bledunjav, s upalim obrazima pokrivenim retkom, bledom bradom. Odeven je u tipičnu svešteničku odeždu: stihar, epitrahilj, pojas, narukvice i felon. Sve je to izrađeno od najskupocenijeg lana, a ukrašeno prvoklasnim svilenim koncem u stilu polistavriona, isključivo u nebeskoplavim, srebrnim i belim bojama. Za njim korača „đakon“, mlađi muškarac takođe bez izuzetnih fizičkih karakteristika. Za razliku od „sveštenika“ on je golobrad. Odeven je u đakonski stihar nalik hitonu, narukvice i orar. Zastavši tačno ispred ulaza u hram, „sveštenik“ jednim dugim, neumoljivim pogledom obuhvati okupljenu gomilu. Žamor se, pod dejstvom njegovog strogog pogleda, brzo stišava. On se tad nakašljava da pročisti grlo, kratko se osvrne prema „đakonu“, sklapa ruke na grudima, duboko uzdahne tri puta, pa gromoglasno izgovara sledeće reči: „Danas na Savindan ove Svete godine ovde pred ovim Hramom pod likom srpskog svetitelja Save pastira vučjeg optužujem Srpsku pravoslavnu crkvu za smrtonosno skretanje naše životne snage ka praznom nebu optužujem Srpsku pravoslavnu crkvu za prevaru optužujem Srpsku pravoslavnu crkvu što truje ovo društvo svojim turobnim moralom i što predstavlja živu ranu na raspadnutom telu Našeg regiona Uistinu, ja vam kažem: Bog je mrtav Mi povraćamo od grozne bljutavosti vaših molitvi jer vaše molitve su postale kužni dim nad ratištem nekadašnje Jugoslavije Zato izađite u tragičnu i oplemenjujuću pustinju sveta u kojem je Bog mrtav i izriljajte ovu zemlju iznova svojim golim rukama svojim PONOSNIM rukama svojim rukama koje se ne mole Danas na Savindan ove Svete godine ovde pred ovim Hramom pod likom srpskog svetitelja Save pastira vučjeg Mi proglašavamo smrt Svetosavlja da bi čovek mogao konačno da živi“ Završivši svoj govor, „sveštenik“ u pratnji „đakona“ mirnim, dostojanstvenim korakom prolazi kroz skamenjenu, zabezeknutu gomilu veselo blagosiljajući prisutne i levom i desnom, dok đakon stupa za njim skrušeno, oborenog pogleda, i deli okupljenima žito i komade slavskog kolača. Potom zajedno odlaze preko Karađorđevog parka prema Bulevaru oslobođenja i gube se u bespreglednoj reci ljudi i vozila koji tuda prolaze. Ili: „sveštenik“ i „đakon“ ne uspevaju da učine ništa od svega toga, ne uspevaju da stignu nigde, pošto već tokom „sveštenikovog“ govora, ili odmah nakon njega, bivaju najspontanije linčovani i na komade rastrgnuti od strane razjarene, izbezumljene svetine, na platou ispred ogromnog i ružnog belog zdanja - samo još jednog od mnogih promašenih, deprimirajućih arhitektonskih projekata grada Beograda - poznatog pod imenom Hram Svetog Save lirika utoke Piše: Predrag Lucić BANJA LUKA PIŠE TEL AVIVU: ČEMU MRTVI? DECU KOPAJ ŽIVU!   (Iz pesmarice Milorada Dodika)     Ima dete u gradu Po imenu Gaza, Detetu je nadimak Materina maza. Kad sva deca ustanu, On i onda spava, Oće da ga upišu U knjigu žrtava. Pravi se da ne čuje Avion dok leti, Čeka da ga geleri Dozovu pameti. Kad ga geler ogrebe, Plače i zapeva: „Joj, Alahu, pomagaj, Iziće mi creva!“ Kad mu trošnu nastambu S dve flambiraš zolje, Maza vrišti, reko bi Da ga neko kolje. Kad ustane, ne ume Da se sam obuče, Traži sokne, košulju, Po zgarištu kuće. Po školi se sakriva Umesto da uči, Čeka bombu, da se krov Po klupama sruči. Kad sva deca izginu, On po Gazi šeta, Nariče i privlači Pažnju celog sveta. Kad mu zdimiš džamiju, Kaže „Alal vera!“, Pa se spremno raskrivi Ispred šest kamera. Kad mu dadeš jabuku, On hoće kobasu, Kad mu kupiš Fataha, On beži Hamasu. Poštovani kolega Šimone Peresu, Od tog drskog deteta Daću ti adresu. Stanuje pod šatorom, U Gazi, kraj puta. Daj mu kakav čvršći dom, Šalji mu tabuta  BETON BR.62  DANAS, Utorak 13. januar 2009.   lirika utoke Piše: Predrag Lucić JAD VAŠEMU, JADNE VAŠI, NE PAKUJTE TOMIĆ JAŠI!   (Iz pesmarice Dejana Lučića)     Podigla se kuka i motika, Podigle se jevrejske ustaše, Sproću jednog lepog spomenika U čast srpskog rodoljuba Jaše. Jaša Tomić - mislilac bez premca, Širio je napredne ideje, Pokupljene od Nemca i Pemca, Koje kažu: Izem ti Jevreje! To je bila nauka zvanična, A ne neka, Bog da prosti, jeres: Ta jevrejska pasmina sebična Prodala je Hrista za interes. Od malih je nogu Jaša znao Za tu rasu, hristokoljnu, kletu, Teorijski kad se potkovao, Shvatio je ko je pretnja svetu. Jaša Tomić beše čovek svetski, Tvrdio je ko i sva Jevropa: Vaistinu, a ne hipotetski, Da Jevrejin grob hrišćanstvu kopa. Jaša Tomić Srbima je zgodno Objasnio kako stoje stvari: Moć Jevreja širi se rasplodno, Ti se kote skoro ko Šiptari! Jaša Tomić beše prethodnica, Mišlju ispred veka svoga frajer, On je znao: trebaće Banjica, A dobro će doći Gec i Majer. Zar zbog toga da o Jaši našem Priča se ko o antisemiti?! On bi, vala, mogo u Jad Vašem, Pravednik međ’ narodima biti. Tog Zurofa i slične bandite Istina o Tomić Jaši boli: On ne mrzi nikakve Semite, Ne, on samo Čivute ne voli. Filantropa takvog ko će dati: Kad god svrati kod Toše na ćoše, Jaša Tomić svakom piće plati, S izuzetkom Jevrejina Moše. Ali Jaša za to krivac nije: Šta da kelner pred Čivuta stavi, Kad on neće vina ni rakije?! Srpskom krvlju on bi da nazdravi!