Čiovo je srce Srbije,
Srce Srbije, srce Srbije,
Svuda crkve, nigde džamije,
Nigde džamije, nigde džamije.
Hriste Bože raspeti i sveti,
Doktor Dabić kroz oblake leti.
Doktor Dabić proleće kroz dugu,
Smeštaj traži po Gornjem Okrugu.
Zbogom, majko, sestro i nevesto,
|
 |
Pod bor idem da uvatim mesto.
Zbogom, ćero i rođeni sine,
Pozdravlja vas ćale s pedaline.
Čiovo je u mom srcu prvo,
Poluotok a poluostrvo:
S Hrvatima u kafe „Genšeru“
Psujem veru Isi Pejgamberu.
To je vera nekrsna, varvarska,
Keraterm joj mesto i Omarska, |
|
Samo tamo, dok se znalo reda,
To je smelo da se ispoveda.
U tom svetu red se neki znao,
Dok me Holbruk za savet pitao:
Dal bih hteo da odem bestraga
Il u belog prerušim se maga?
Svak se čudi: šta će meni visak?
Ja sa visak detektujem vrisak.
Sve poklano, što iz zemlje vrišti,
To se belom magijom poništi |
