Beton br.162
Sreda 19. avgust 2015.
Piše: Siniša Tucić

ZAJEDNIČKO KUVALO


Ne želim više ovde da živim

u ljubičastoj baraci

ispod tri drveta.


I stoput smo kuvali kafu

u zajedničkom kuvalu

pravile јedna drugoj frizure

i čekali zajedno nove godine.


Vas tri, četiri, pet

imale ste muževe

a ja sam decu odgajala  sama.


Više ništa ne mogu

moj želudac je propao

juče sam vodila dete kod doktora

i posle toga

jedino sam mogla

da se onako ženski

ispovraćam u kuvalo.


1995. smo u njemu

skuvali prvu kafu

posle velike kolone

i izbegličkog zbega.

Tada je zajedničko kuvalo

bilo potpuno novo.


Ovo traje dugo

suprug joj je šećeraš

i odsekli su mu nogu.


A ja imam troje dece

a moj muž je otišao na zapad

u sektu

i ostavio nas same.


Ne mogu ovde da živim

u ljubičastoj baraci.

Sinoć je bila televizija

snimili su nas za drugi dnevnik


Muž  je na zapadu u sekti.

Ako se ikada vrati

skromno ću mu skuvati kafu

u ljubičastoj baraci

u kolektivnom smeštaju

u zajedničkom kuvalu

koje je bilo tako novo

avgusta 1995-te.

Vreme smrti i razonode arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.