Za slom spremni!
Južni tok svesti
Tako mi zarđale kašike, izgleda da ćemo trijumfovati na izborima. Naložili smo masu Kosovom, vrućica je udarila na biračke ganglije. Većina je rekla zbogom pameti - ima li lepšeg načina da se nama poželi dobrodošlica? Vidim da ću morati da zasednem u premijersku fotelju, nema mi druge. Voji ću da utrapim ministarstva za Kosovo i Metohiju, ekologiju, rad i slične nepostojeće resore, a ostatak ću da podelim sve samim ekspertima, bez obzira na partijsku pripadnost. Informisanje, normalno, ide Vučiću, vidim da se uželeo cenzurisanja, zabranjivanja, zatiranja i drugih demokratskih oblika komunikacije sa medijima. Ako postane gradonačelnik Beograda - tim bolje, on ionako vredi za dvojicu. Odbrana - Ratku Mladiću, tu nema dileme, iskustvo je iskustvo, samo ako uspemo da pronađemo generala. Idealan kandidat za ministarstvo policije je onaj mali Firer. Ko bolje poznaje muriju od onog ko je ležao u kazamatu? Za kulturu imamo Boška iz Dveri - fin, kulturan dečko, čujem i da je dobio neku nagradu za svoja pisanija. Mada nije loš ni onaj Stojković, taj se već okušao u spaljivanju knjiga. Hm, razmisliću. Trgovina ide Brani, on je majstor za trange-frange, šverc-komerc i srodne
piljarske discipline. A trebaće mu i stabilan izvor prihoda ako slučajno padne u kockarske dugove. Ministarstvo pravde ću dati nekome od ovih junoša iz Nomokanona, mada je dobrodošao svako ko negira genocid u Srebrenici. Ministarstvo vera ide Amfilohiju, realno. Za zdravstvo nemamo nikoga, valjda ćemo naći nekog sledbenika doktora Mengelea u svetu, red je da imamo i jednog međunarodnog stručnjaka u našim zbijenim redovima. A da malo pustim mašti na volju i smislim neke nove portfelje? Recimo, ministarstvo za integracije krvi i tla (Čavoški? Toholj? Nogo?), ministarstvo za smanjivanje manjina (kandidata ima tušta i tma, odlučićemo žrebom), ministarstvo za tamanjenje gamadi (definitivno Legija). Pa ovo je genijalno! Bože, što mi dade talenat?! Eh, mogao sam lepo da se bavim čistom fikcijom, umesto što od realnih ljudi pravim likove u teatru apsurda. Ne vredi plakati za propuštenim prilikama. Važno je da čovek radi ono što voli, pa nek’ košta šta košta.