Ja sam sve vreme bio najbliži premijeru, i znam tačno kako se sve odigralo.

Ovo govori Luka Laban, član obezbeđenja predsednika srpske vlade.

Ti ne znaš ko sam ja?

Imali smo bezbedonosne procene i bili smo spremni za ovaj scenario. Premijer je, što se nije videlo na snimku, imao potkošulju i duge gaće od kevlara. Ko se razume u pancire, to se vidi po načinu hoda. Čovek u pancirnom donjem vešu hoda malo sporije i ukrućeno. To je nezgodno i zbog znojenja, a da ne govorim o maloj ili ne daj bože velikoj nuždi.

O tome koliko smo bili pripremljeni govori i kišobran, koji sam ja isukao čim su doleteli prvi identifikovani leteći predmeti. Radi se o predmetima upaljačima i jabukama petrovačama, a mislim da je bilo i ševtelija. Ja sam prema ranije dogovorenom planu dejstva otvorio kišobran. Radi se o džepnom protivpešadijskom kišobranu M72, koji ima brzinu otvaranja 0,9. Mi ga interno zovemo govnobran. Po njemu sve nas iz premijerovog obezbeđenja zovu govnobrani. Zbog komešanja i guranja, promenio se ugao pod kojim se kišobran otvorio, pa je vrh udario premijera u usnu, a žica mu je kod otvaranja skinula naočare.

Rimska kornjača od aktn-tašni, AK49

Mi smo izvlačenje premijera pod kišobranom vežbali nekoliko puta, normalno ne sa pravim premijerom, nego sa njegovim dvojnikom. Inače, u jedinici imamo dvojnike za svakog od najviših funkcionera na kojima vežbamo, oni nisu slični u licima, nego su samo korpulentniji. Premijerov dvojnik je moj kum, Pera Prase, on je premešten u vozače otkako se ugojio, odatle mu i nadimak, Prase, i to pečeno, jer mu je pritisak 200, pa je sav rumen. Ali nismo nikad vežbali s premijerom bez naočara. To se na pres konferencijama ne vidi, ali on je skoro slep. Isto ko krtica na suncu. Ja sam pokušao da mu doturim rezervne naočare, ali sam u onoj gužvi izvukao kašiku za cipele, M56. S kašikom u jednoj i govnobranom u drugoj ruci osetio sam da ću zaostati, i doviknuo sam premijeru da preuzme kišobran od mene. On je odgovorio da ne može, jer drži ruku pruženu Bošnjacima. Eto kakav je to čovek. Rulja ga razapinje, a on joj pruža ruku. Hrist. Ta se ruka na snimcima ne vidi, zato što su kolege morale da ga uzmu za tu ruku i vode. Ja sam pokušavao da kišobran držim stabilno u borbenom položaju, ali je zbog kretanja cele formacije to bilo teško. U jednom trenutku osetio sam odvajanje od premijera, pa sam odbacio M56 i uhvatio se za njega. To je bilo u trenutku kad smo krenuli uzbrdo. Tu sam ja ostao niže i koliko god da sam ispružio ruku, kišobran je bio nisko i jedna žica mu je pokvarila frizuru. Mislim da mu je druga skinula onaj vezeni cvet sa revera. On to nije osetio, jer da jeste sigurno bi se vratio da ga traži, iako nema šansi da bi ga bez naočara našao. To je jedini razlog zašto cvet nije nosio na vanrednoj pres konferenciji. Lažu oni koji kažu da ga je skinuo jer ga je bilo stid pred predsednikom.

Kum nije dugme (ilustracija za potrebe priče)

Kad smo prošli ogradu dobio sam naređenje da se odvojim od premijera kako bi pažnju neprijatelja usmerili na kišobran. To je bila dobra odluka, jer su svi mislili da se premijer izvlači prema parkiranim automoblima. A nije. Ako pažljivo pogledate snimak, videćete kako policija hapsi jednog napadača. Videćete da je to premijer, samo bez sakoa. To smo bili dobro uvežbali, za slučaj očekivanog atentata. I dok su ga odvodili, kaobajagi jednog od napadača, rulja mu je aplaudirala. A ovamo je moj kum Pera izašao iz auta i svi su od Praseta mislili da je premijer.

Eto, to je prava istina o njegocidu.