Vizija Šerloka Ćerača
Hipotetički slučaj
Popeo se Šerlok Ćerač na planinu, na stenu na gromovnu, na šiljatu, negde kod SANU.
Šerlok Ćerač: Stone between the worlds! Kamen za kupus, kakvog nema na severnim škotskim obalama.
Ćuti stenje pod štapom rezbarenim Šerloka Ćerača.
Šerlok Ćerač: O, planino! Manita! Usamljena! Reči u kozmozu!
Čami Šerlok na visini, na samini, a ćera mu se.
Kad sevnu tamna sena, od stenja tamnija još, mnogo.
Šerlok Ćerač: Vladiko! I Kralju! Pomiluj me i oprosti, Vladaru duha i države. Vladiko, žmurim od stra’, a znam da si ti, i dršćem.
Panu tamna sena na stenu osamljenu kraj Ćerača Šerloka.
Betmen: Nije vladika, nesrećo, no sam ja, Slepi Miš Maniti.
Šerlok Ćerač: Vladiko i Vladaru, ne muči mi čula i dušu.
Betmen: Neću more da ti mučim dušu, no da te bačim dole do bodeža, okle si i došo.
Šerlok Ćerač: Nemo Vladiko, ja sam ti samo osto, u samoći na visini na promociji i antologiji, kad za Božić treba da se pokolje i popeva, ja sam samo osto i dr Nogo akademik ti s pingvinom.
Betmen: E, muko mudrice, a šta ćeš mi ti, kariran, sa topuzinom skupocenom. Da mi spopadaš princeze?
Šerlok Ćerač: Mogu odma’ da ti pevam, bodežom i naliv-zlatnim-perom utvinim. I na romskom mogu da ti pevam.
Betmen: Nemo da mi gudiš, molim te. Nego, eventualno... Ajd ulazi u betmobil.
Šerlok Ćerač: Moljim?
Betmen: Talk to me, like lovers do.
I bi Stone between the worlds.