Beton br.95
Utorak 04. maj 2010.
Piše: Tomislav Marković

Vesti iz daleke sadašnjosti

OPTIMIZAM NEMA ALTERNATIVU

Predsednik Srbije Risbo Dićta upozorio je da se hitno mora prestati sa stvaranjem atmosfere beznađa, naglasivši da postoje snage koje šire to nezdravo stanje duha. Među širiteljima beznađa koji ne samo da znaju da nada umire poslednja, već su i prisustvovali njenoj sahrani, ističu se sledeće kategorije građana: gladni, nezaposleni, obespravljeni, diskriminisani, ojađeni, žedni pravde, ljudi koji žive na ivici siromaštva kao i oni koji su odavno sa te ivice skliznuli, žrtve zlostavljanja, radnici koji mesecima ne primaju platu, bolesni koji nemaju para za lečenje, penzioneri koji su meso poslednji put videli u izlogu kasapnice, mislioci skloni pesimizmu, pisci negativne inspiracije, dežurni depresivci, narikače, pevači sevdalinki, ptice kukavice, mizantropi, mamurni i satiričari. Glavni štab DS za širenje optimizma već je preduzeo neophodne korake. U toku je izrada reklamne kampanje koja će ubediti osobe sklone beznađu da žive u golemoj zabludi. Kampanja će se odvijati pod sloganom „Ima nade“, a ključne argumente u prilog principa Nade Kolundžije izložiće raspevani duet Šaper&Krstić u formi songa „Optimist sam, tim se dičim/to ne može biti svak/jer živeti k’o bubreg u loju/može samo Tadićev ortak“.

 

GUŽVA U CRKVENOM KALENDARU

Sveti artiljerijski sinod Srpske pravoslavne crkve neopozivo je odlučio da Justin Popović postane svetitelj i da dobije zlatni oreol nad glavom. Kao ključni razlozi za kanonizaciju oca Justina navode se njegovi stavovi prema vekovnim neprijateljima srpskog naroda oličenim u kletoj Evropi. Justin je oduvek smatrao da je Evropa zlo, da su evropska kulura i civilizacija najobičniji smrad, te da su Srbi jedini ostali pravoverni, pa bi rimski otpadnici trebalo lepo da se pokaju, pospu pepelom po glavi, pokucaju na naša vrata i provere da li smo raspoloženi da ih primimo natrag. Kanonizacija Justina Popovića najavljuje novi svetiteljski trend u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Velike su šanse da se uskoro u srpskom crkvenom kalendaru nađu i sledeći (što mrtvi što živi) sveci: Momo Kapor (zbog promocije svetog srpskog kajmaka, mirotočivih ćevapčića, jeleosvećenog pasulja i Radovana Krvotočivog), Milorad Pavić (jer smo svi mi pomalo Hazari), Dobrica Ćosić (kao sveti otac nacije), Dragoslav Bokan (jer je uveo bele orlove u liturgijsku zajednicu s bogom), Milić od Mačve (zbog kletve bačene na Ameriku koja doduše nije urodila plodom, ali bitna je dobra namera), Milovan Danojlić (jer prezire Evropu usred Francuske, što nije nimalo lako), Vasilije Krestić (lansirao krilaticu o Hrvatima kao genocidnom narodu, malo li je), Amfilohije Radović (razlozi su očigledni).

 

PESNIČKA SLOBODA

Sud je oslobodio navijače koji su Brankici Stanković pevali miroljubive stihove „Otrovna si kao zmija, proći ćeš k’o Ćuruvija“, jer po stručnom mišljenju suda nije reč o ozbiljnoj pretnji. Da su se narečenih lirskih izliva u moždano tkivo poduhvatili književni poslenici, bilo bi još gore: nepobitno bi bilo utvrđeno da je u pitanju čista literatura u kojoj ne postoji ni zrnce ideologije, o pretnjama da i ne govorimo. Sudovi u Srbiji skloni su krajnje slobodnom i blagonaklonom tumačenju književnih tekstova. Tako se već mesecima rehabilituju bradati momci koji su pevali „Drma mi se, drma mi se na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće“, jer je očigledno da navedeni stihovi ne sadrže ozbiljnu pretnju, što bi mogle da posvedoče brojne četničke žrtve, samo da su preživele pesnički rad kamom. Poetski nastrojeni navijači pušteni su na slobodu, gde će moći mirno da obdelavaju svoj književni vrt na stadionu i da obogaćuju usmenu književnost lirskim biserima. Svako ko ljubiteljima fudbala stane na žulj biće počašćen bezazlenom lirikom koja ne sadrži ozbiljne pretnje: „Za klanje sam uvek oran, proći ćeš k’o Đinđić Zoran“; „Moj je ’Obraz’ kao đon, proći ćeš k’o Kenedi Džon“; „Song ću tebi ja da sing, proći ćeš k’o Luter King“; „Osetićeš ukus kame, proći ćeš k’o Ulof Palme“

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.