Unutrašnji vojalog
„Borise, uzalud se opireš, dobro znaš šta će biti na kraju, biće ti lakše uz neki lubrikant, evo probaj novi Kastroglide...“ (Mobilni telefon se oglašava zvukom crkvenih zvona i budi premijera iz slatkih snova). „Kosovo je Srbija! Uf, nisam se valjda opet uspavao, danas treba da se posavetujem sa Karađorđem oko bune na evropske dahije. Nisam se ni video ni čuo sa senima predaka odavno, još od one spiritističke seanse kod Antonića, kad smo prizivali cara Dušana. Uh, gde li sam zaturio govor? Su čim ću pred slavne pretke i nedostojne potomke u malom, ali slobodarskom Orašcu? Dobro je, evo ga ispod posnog kuvara. E, do Trojeručice! Matija mi je opet napisao samo koncept, ne vredi mu više pričati, govorio ja Kineskom zidu ili nacionalnom bardu isto mi se hvata, otkad je postao mlađi potpuno je podetinjio. Nisu mu loše teze, razradiću to usput. E, ovo je prosto genijalno: Braneći Kosovo branimo pravni poredak i budućnost sveta. Pravo kaže, teret čitavog sveta svalio se na moja nejaka pleća, nije lako biti Atlas u današnje vreme, ali ja neodustajno teglim zakone i ljudske i božanske, i ne posustajem. Postojan kano klisurina prkosim svetu koji se odrodio od samog sebe, možda je došao vakat da napišem memoare, mada nije red pisati sopstveno žitije, ali već imam odličan naslov Sam protiv svih, ili Odbrana i poslednji dani međunarodnog prava. Zaveštaću budućim naraštajima da se bore za Kosovo i Metohiju do poslednjeg paragrafa Povelje UN. Hm, preteška je to misija za njih, jedan je Voja - branitelj i ujedinitelj, gledaću da poživim što duže, makar kao Metuzalem, Srbija nema nikog osim mene. Redovno pijem eliksir mladosti, portret koji mi je namalao Milić od Bačve zaključao sam u špajz, čami međ teglama sa belanovičkim ajvarom i stari umesto nedosegnutog modela. Ako bude potrebno krenuću čak i u kletu teretanu, još jedno zlo koje smo uvezli sa Zapada, ne znam šta mi je teže - da podignem životni standard ili par tegova, ni jedno ni drugo nikada nisam pokušao, žena me provocira da je to zbog erektivne disfunkcije - ćud je ženska smiješna rabota, probaću pa nek’ bude što biti ne može, nijedna žrtva nije prevelika kad je Kosovo u pitanju! Samo da ne zakasnim na liturgiju, treba mi dnevna doza blagodati, da se malo obožim i oraspoložim. Otkad sam zamenio pidžamu mantijom osećam da sam mnogo bliži Bogu, izabrao me je da spasem svet od nepravde; Gospode, ne beri brigu, sudbina sveta je u sigurnim rukama...“