Beton br.32
Ponedeljak 12. novembar 2007.
Piše: Miloš Živanović

The Ham-Ham brothers

Hipotetički slučaj

betonbr32_vremesmrti

Mrak. Vreme sajmova - kiša, prohladno. Hala 14 prazna kao sećanje na Staro sajmište. Usamljena prilika šmrkće i trlja dlanove u kuli naj-izdavača. Kula je podseća na Žiču, te joj je i pored hladnoće udobno.

Dagi (u sebi): Leti treba napraviti sajam. Žene, pivo, perper... k’o sabor u Guči i svadba u Žiči. A ne ova čamotinja.
Zoks: Bu!
Dagi: Aok!
Zoks: Šta je Dagi, što si plašljiv?
Dagi: Iš sotono! Oduvek si bio zli blizanac. Što nisi upalio svetlo?
Zoks: Pa, brate, nema struje. Niko neće da plati.
Volfi: Tako je. Ko voli svetlost, ima da plati. Ko ne voli svetlost, taj je satanista.
Dagi: Pu, daleko ga bilo! Kakav satanista?! Gde?! Da ga ožarim hrisovuljom.
Zoks: Polako, batice, šali se Volfi. Spakuj hrisovulju i ćuti.
Volfi: Ja se nikada ne šalim. Možda ponekad, sa Kiselim... inače ne. I Drakul je mislio da se šalim, pa je zažalio. Može biti samo jedan, u partiji.
Zoks: Dosta Volfi, ne želim da znam.
Volfi: Neće Srbi izaći iz mraka. Džaba vam knjige kad nemate struju.
Zoks: Nemoj tako. Srbi ne mogu bez knjiga, knjige ne mogu bez mene...
Volfi: Što mi onda nisi platio, pa da upalimo svetlo ko ljudi.
Zoks: Koliko puta da ti kažem? Platio sam, nije još leglo.
Volfi: A kad si to platio?
Zoks: Platio sam, kad su mi platili za Frankfurt.
Volfi: Što onda nisi otišao u taj Frankfurt?
Zoks: Pa nije leglo.

Dagi: Brate, da te pitam...
Zoks: Šta je sad?
Dagi: Strašno me podsećaš na umetničkog direktora.
Zoks: Ja jesam umetnički direktor.
Dagi: Pa zato me toliko podsećaš na njega.
Zoks: Jesam ti rek’o da ćutiš?!
Dagi: A što ti kao taj direktor ne upališ svetlo?
Zoks: Nije leglo svetlo! Treba da ti crtam?
Dagi: A u Frankfurtu ima svetla?
Zoks: Dabome da ima. Frankfurt je ozbiljan.
Dagi: Zašto nisi i mene vodio u Frankfurt?
Zoks: Šta ćeš ti u Frankfurtu. Ne trebaju njima tvoje hrisovulje. To je fin svet, kad plate, odmah legne.
Volfi: A šta su ti oni platili?
Dagi: Nadao sam se da u Frankfurtu ima da se kupi original onaj jogurt, znate onaj... kad popiješ, sam napišeš osam knjiga. Ovaj domaći ne radi.
Zoks: Dagi, molim te... Vidi Volf, nisu mi oni platili. Nego ovde je mrak i srednjevekovlje, a tamo nemaš ti popove na sajmu, razumeš? I sad, ja recimo treba to da prevedem, razumeš me, mrak u svetlo, i to onda malo košta, za materijal, ali to je bedno, razumeš, za dvd... Pusti te sitnice, vidi kakva je ovde tmina, samo Dagi svetli, i njegova hrisovulja.
Volfi: Ma pusti ti Dagija, on je duh poezije. Nego što ti meni nisi prosledio kad su ti već platili, ja pustim struju, zatvaramo konstrukciju, civilizacija, knjiga, svetlost, sreća...
Dagi: ...Mir božji!
Zoks i Volfi: Ćuti!
Zoks: Ama to je tamo drugi svet, mnogo fino, odmah sve legne. Ali ovde ne legne. Kako me ne razumeš? Ja sam uvek u gubitku.

Volfi: Ma kakav fini svet?! Ti su me ganjali po Bosni. Skupa im struja... ha!
Zoks: Kakva sad Bosna, čoveče? Pusti Bosnu... e majke mi, podsećaš me na Dagija ponekad.
Dagi: Molim?
Volfi: Dagi, ćuti! Hoćeš doživotno da budeš u mraku? A ti, šta imaš protiv Bosne? Bosna i Srbija, to je jedna zemlja, jedan narod, jedan dejton. Vidi se da ne razumevaš premijersku mudrost.
Dagi: Što ja da budem u mraku mrskom, kad ti struje imaš za sve srpske zemlje.
Zoks: Dagi, čoveče, umukni! Kakve te srpske zemlje spopale? Ako se slučajno neko pojavi, ja vas ne poznajem.
Dagi: Ali Zoks, ti si moj brat.
Zoks: Nisam ja brat, ja sam... slovoslagač civilizacije.
Dagi: Volfi, jesi li ti moj brat?
Volfi: Ja sam... Đerdap X.
Dagi: Zli blizanci! Postradah k’o Milutin. Slutio sam ja da je moj jedini brat nemrtvi krunisani kralj. O, brate kosture, tebi se obraćam, muka me tera... Čemu struja, svetleće nam svici, i sveci. Čemu knjige, pripovedaće nam vladika, i pojati. Ali ko će meni za hrisovulju da plati?

Najednom, smrzoše se sva trojica. Ispod kule nonšalantno stoji Gručo Marks i pućka cigaru. Gleda ih i cokće jezikom:
Zašto stojite tu u mraku kao vampiri, kako bih ja pomislio da ste ljudi, kada vi stvarno jeste vampiri?
Zvuk klarineta zaplovi dvoranom, braća se stresoše. Kroz tamu zagrmi glas Dilana Doga:
Ni makac, krvopije. U Invernesu ste me onomad preveslali, ali sad ste moji.

 

Pogledajte tekst: Miloš Živanović: THE HAM-HAM BROTHERS II (Beton Br. 56)

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.