Beton br.16
Utorak 03. april 2007.
Piše: Tomislav Marković

Tako je govorio Galimatijas

Razigrani gospodin Slučaj doneo je tajanstvenim elektronskim putevima na adresu Betona rad pisan na temu „Kosovo – najskuplja srpska reč“ za literarni konkurs koji je nedavno raspisala Studentska unija.

A bili smo nokat i meso

Šta reći na ovu večnu temu posle traktata ovlašćenog proroka srpskog boga Marsenija, polumitskog bića (pola Šerlok - pola Ćerač), medijuma koji zbori iz glave cijela naroda? Matija Veliki je vo vjeki vjekov munjom uklesao najskuplju srpsku reč u srpsko srce koje lupa u ritmu koračnice. Avaj, opet su došla poslednja vremena, apokaliptične sile sumračnoga Zapada ponovo su se nadvile nad kolevku srpskog bića. Dođe zeman da i mi, mali i nejaki, u siromaštvu svog znanja, iz ubogog doma uma našega moramo govoriti o onome o čemu se jedino može ćutati sa sovama ili zavijati umilnim zvucima gučevite trube.
Premudri Hoćko-Moćko naslovom svoje besede dao nam je putokaz za nalaženje konačnog rešenja kosovskog pitanja - u nevidljivom spoju metafizike Tamnog vilajeta i zavetne ekonomske logike. Nastavljači Matijine besmrtne misli, eksperti za ekonomske odnose sa Nebeskom Srbijom, precizno su izračunali: najskuplja srpska reč se dobija kada 15 %srpske duše oročiš na čitavu večnost, uz efektivnu kamatu od 1389 %. Kosovo je deponovano iza sedam Bracikinih brava u sefu Nebeske banke Srbije, pošto ova banka nudi najpovoljnije uslove za štediše sa pravoslavnim genetskim kodom moravskovardarskog sliva. Tako svedoče bogonadahnuti eksperti, členovi Svetog Savetodavnog Tela, tri jerarha Zlatousti Aleksandar Simić, Mirotočivi Slobodan Samardžić i Dušan Silni Bataković. Njima se tokom redovne spiritističke seanse ukazao lik Boga Oca Nacije Dobrice Ćosića u obliku nesagorivog ocila, i saopštio im večnu istinu kojoj oganj adski neće nauditi.
Avaj, unutrašnji neprijatelj ne miruje! Glasovi razuma sve češće probijaju zvučni zid vere, sagrađen u gluvo doba, ni na nebu ni na zemlji. Pripadnici jeretičke ekonomske škole, zadojeni ideologijom izdaje koja ne potiče iz naše krvi, niti iz našeg tla, već iz klete Evrope, sve su glasniji u svojim šizmatičkim tumačenjima zavetne misli. Oni tvrde da Kosovo nije najskuplja srpska reč, nego najskuplja investicija srpskog bića, i to promašena. Srpsko nacionalno biće je kultinacionalna kompanija koja već vekovima posluje sa gubicima koje nadoknađuje tako što isisava sve moralne, finansijske i životne resurse iz svojih potomaka. Prema njihovoj besramnoj jeresi, sveta „kosovska rana“, odnosno „krvava rupa koja će nam ostati na grudima umesto srca ako izgubimo Kosovo“, nije ništa drugo do rupa u budžetu srpskog bića. Ta rupa se popunjava sivom emisijom mitoloških priča, uzimanjem budućnosti na kredit i vekovima bez pokrića. Ta rupa usisava sve što joj se nađe na putu: od nemila do nedraga, od igle do lokomotive, odavde do večnosti. Pod uticajem demonske prelesti zdravog razuma, jeretici drže da je došlo vreme da najskuplja srpska reč ode pod stečaj.
Od jeretičkih reči krv mi proključa u kucavicama, u srcu mi zaiskri plamen božanske ljubavi, padne mi mrak na oči i ukaže mi se vizija Gospodnja. Vidim! Vidim, ne sanjam: usred sveopšte restrikcije lomače osvetljavaju put u bolju budućnost! Jeretici gore kao šibice, njihovi krici u mojim ušima odjekuju kao muzika sfera! Vascela Srbija osvetljena nezalazećim suncem blista kao oreol, kao sečivo kame! Sav rod srpski skrušeno pao na kolena. Kleče Srblji i mole se Marseniju dan i noć, usrdno i posvećeno kao pravi svetosavci, a sveta srpska zemlja vaznosi se u Rajsko naselje gde joj je, pravo govoreći, i mesto. Dok Kosmet leti put nebesa, sa njega kao kukolj od žita otpadaju mrski agarjani i šiptarski nekrsti. Njihova beživotna tela padaju u ponor koji zjapi na mestu Kosova, a vasceli rod srpski vazneo se na nebo i obitava u društvu Svetog Slobe Izručenog, Svetog Radovana Krvotočivog, Svetog Mladića Besrebrenika, Svetog Legije Nogoslova, Svetog Zvekija Prozorljivog, Svetih Mučitelja Škorpiona i ostalih žitelja Srpske autonomne oblasti „Mrtvaja“, nezavisne države u okviru Raja. Amin

 

Arsenije Maligan, student III godine Pravnog fakulteta u klasi Koste Čavoškog, osnivač „Homokanona“ i počasni član paraumne organizacije „Obraz - đon“

Vreme smrti i razonode arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.