Zabasao opaki Snoid Osvetnik u Nejasnu Poljanu. Neprijatni zadah gliba opteretio je njegove napaćene živce, te je Snoid nervozno stenjao i stenjući psovao. Onda je ušao u oblak plavičastog dlakavog dima. Otkud ovaj dim i kakve su ovo dlake, misli se ljutiti Snoid, a pod nožicama mu puca sa blatom, fekalijama i plastikom izmešana istorija, puca li puca. Kad, kraj kamenog bunara spazi on dvojicu beloglavih čika. Jedan purnja veliku plemensku lulu i pravi dlakavi dim, drugi ćuti i kroz naočare sa debelim okvirom gleda u bunar.

Snoid Osvetnik: Je li čiko, što praviš dlakavi dim?
Milorad H: Zato što Hazar sam Milorad, interaktivni šaman srpske budućnosti.
Snoid Osvetnik: A ti čiko, što buljiš u taj bunar?
ArhiOtac D: Zato što ArhiOtac sam Dobrica, Filosof istorije. Bacio sam cipele u... u... pravo u lice istoriji! I sad ću da idem bos!

Najednom, na daskama oštrim poput sečiva preko gliba dojezdiše dve furije, mašući strašnim kanonskim tekstovima. Dvojica čika pokriše ručicama oči i naočare.
Snoid Osvetnik (prvoj furiji): Ko si ti, o surferu, o pilotu sudbine?
Miodrag Stanisavljević: Miša sam, dramaturg, istraživač Nejasne Poljane.
Snoid Osvetnik (drugoj furiji): A ti ko si, o hrabri jahaču, neimenovana brzino?
Branislav Jakovljević: Bata sam, teoretičar, lovac na trule metafore.

Miša osmotri beloglave čike, pa iz džepa izvadi drvenu stoličicu na sklapanje, rasklopi je i pravo ArhiOca po glavi!
Miodrag Stanisavljević: A tu si, ArhiOče, dvorski mudracu! Da vidiš kakve sam divne stoličice pravio!
ArhiOtac D: Nemoj me, bos hodam prema cilju, NACionalnom INTeresu.
Miodrag Stanisavljević: A je l’ ti i glad NACINT¹ ?
ArhiOtac D: Glad je čisto sitnosopstveničko osećanje. Pravi, istorijski osvešćen Srbin, nikada ne oseća glad nego veliki Nad. U dovršenje velikog dela.²

Bata osmotri drugog čiku, pa iz džepa izvadi mašinu za seciranje magle i zak zak obrije mu dim. Čika skloni ruke sa lica i zinu da se buni, a Bata zak i ode čikin brk.
Branislav Jakovljević: Tu li si Hazaru, seješ trule metafore, čekaš šta će da ti nikne iz Nejasne Poljane!
Milorad H: Nemoj me, ja sam već 50 godina u 21. veku! Napraviću ti interaktivnu natalnu kartu, gledaću ti u dlan. Iz moje knjige može država kao drvo da nikne!

A Bata zak i ode i drugi brk.
Branislav Jakovljević: Evo ti sad, stavi brk u lulu, emigriraj u svoju knjigu-državu, pa gataj u glistinu plećku.

Snoid Osvetnik (čikama): Auu, čike, pa vi ste... vi ste trudni od mandragole... pa ja nemam teksta u balončiću...
ArhiOtac D i Milorad H: Jao nama, Snoid ostao bez teksta!
Gnev Snoidov postajao je preveliki za njega tako malog i nervoznog. Snoid je počeo da crveni.
Snoid Osvetnik: Čike! Jeli ste mandragolu iz gliba Nejasne Poljane?! Pa zašto se jednostavno niste najeli bunike i odigrali tablić?! Pa ja ću vas...
Miodrag Stanisavljević i Branislav Jakovljević: Ne samo da su jeli, nego su i preprodavali!
Snoid Osvetnik: Čikeee!

Snoidov urlik sevnu do neba, a odozgo se na Nejasnu Poljanu proli glas crtača.
Robert Kramb: Ko je to iznervirao mog malog Snoida?
Čike se uzmuvaše, trči tamo trči amo, pa pravo u bunar! A Snoid Osvetnik šutnu svoj balončić sa tekstom pa jurnu za njima.
Miodrag Stanisavljević i Branislav Jakovljević: Crtaču, jesi li ti onaj za kog te smatramo?
Robert Kramb: Da, to sam ja, Robi K.
Njih četvorica se prijateljski zagrliše (zaboravih da kažem da se u poslednjem trenutku pojavio i Danil Ivanovič - dosad je jurcao za Ćeračem, jer mu ovaj, tek tako, bez povoda zdipi teško stečeni Šerlokov imidž i sakri se u gužvi na nekom koncertu).