Poštovani Srbi,

Nakon niza nemilih događaja koji uslediše po izlasku iz recesije, dogodio se incident nemiliji i od same ekonomske krize, koji nas je ponukao da se ovako oglasimo:
Naime, pošto se naš 99. broj pojavio na kioscima, medijska grupa WAC odlučila je da nasilno preuzme Kulturnopropagandni komplet Beton.
Metode ovih bahatih manipulatora poznate su nam, nažalost, još iz doba I svetskog rata. A danas jedne ugledne narodne novine srpske već grcaju pod kapitalističkom patikom. Gledamo već mesecima šta se Novostima dešava, i pitamo se, pa dokle će više, ima li pravde na ovom svetu, hoće li se Strazbur ikada oglasiti nama u prilog, pa te sudije tamo napraviše karijere sudeći u korist onog nemoralnog novinara iz Kikinde. Slušamo noćima taj lelek koji se razleže disidentskim Dedinjem, neodlučni i nemoćni da nešto preduzmemo, a sada smo začuli zlokobno kucanje i na sopstvenim one-touch-lock vratima.
Kao što starogrčka mudrost veli: Parama se pamet stiče, tako smo se i mi opametili i progledali pošto su nam ngo dobročinitelji zavrnuli slavinu. I sada kažemo: braćo, zbijajmo se u kafane i kolumne, nema nam druge. Svi dobro znamo, možda se ponekad samo pravimo da ne znamo, da živimo u neprijateljskom okruženju. A svi su se u tom okruženju grupisali i ujedinili oko svojih interesa, i Hrvati, i Bošnjaci, Albance i da ne pominjem, samo smo mi Srbijanci vazda rogovi u kasi.
I opet taj lelek, opominje nas da je vremena sve manje, mora da se dela, ugroženi smo! To se guru čuje kroz noć, nekada vesela pesma mladog mornara, Maroko, zemljo obećana..., pretvorila se sada u gorku popevku, Osta si sam, leute moj...
Ne zapevaj, mali mornaru, vreme je fuzije!
Da, razlike među nama bile su znatne. Kako i ne bi. Mi smo uspevali, malobrojni ali temeljno stipendirani, da sprovodimo hrvatsku kulturnu politiku u Srbiji i miniramo srpsku politiku u Bosni.
Jesmo, bili smo gori muslimani od Pape.
Znamo, Lajpcig nam ne možete oprostiti. Progutajte gorku pilulu, vreme će sve da zaleči, pa i čir na crevu.
Grešili smo, ali kad te mnogo plate mnogo i grešiš – neka baci evro ko ne bi. Međutim, kada su temeljne vrednosti u pitanju – Novosti i Kosovo – mi moramo naći volje, snage i interesa da budemo jedinstveni. Zarad takvih ciljeva vredi se odreći po koje tisuće, prokleta bila, kako je primamljiva.
Dakle, mi kažemo: Kroz fuziju do sabornosti!
U ovako dramatičnim okolnostima treba da čuvamo leđa jedni drugima. U suprotnom, svi bismo mogli da budemo zlostavljani na najgrđi mogući način. Kako jedan nesuđeni budista reče, oni objekte tretiraju kao žene.
Sada vrlo dobro razumemo da Novosti nisu slučajno izabrana meta. Pa ko je daleke ‘86. objavio Sveti spis što ga sačiniše guru i mudraci okruglog stola?
Pa ko nas je branio od komunizma? Sve se uklapa.
Isto tako, verujemo da ni Beton nije slučajna meta. Šta god da smo radili, ipak smo jasno pokazali koliki nam je koalicioni potencijal.
I da ne dođe do zabune, mi odmah aklamacijom usvajamo nameštenje druga Manje Minovića za generalnog glodura ovog dvoglavog beloglavog štampanog feniksa koji će rasterati WACove crne vrapce. To je iskusan izvođač i rukovodilac novinskih radova, jedini sposoban da umiri brod u burnim post-recesijskim vodama. Podrazumeva se da će iz disidentskih oblaka nad našim feniksom bdeti nedremano oko gurua narodne štampe, službine legende, kodno ime Gedža. A finansijsku barijeru prema grabljivim vrapcima održavaće nam, ko drugi nego biznismag Mister Kobe, takođe feniks svoje vrste. I materijalna baza i duhovna vertikala – to je recept za budućnost.
Slobodni smo da odmah predložimo i konkretne korake za izvlačenje iz kaljuge u koju smo grubo gurnuti:
Zajedno sa cenjenim trendseterskim Kulturnim dodatkom, kao i sa spisateljskim i reperskim kolumnistima druga Manje, organizovaćemo Tradicionalni internacionalni etno-festival dugačke priče, na teme očuvanja životne sredine i borbe za prava životinja. Možda smo u prošlosti grešili, ali sada znamo da su to ključne reči, na početku 21. veka i na pragu Evrope.
Favorizovaćemo dela koja tumače traume zlostavljanih životinja i tretiraju domaća fantasy stvorenja kao što su vampiri, a baciti u ćošak sve te demode grobnice, traume prebijenih homoseksualaca i političke inspiratore. Jer to je put do srca običnih dobrih ljudi, odnosno glasačkog tela. Kada glasačko telo jednom shvati, vrlo brzo će shvatiti i stranke sa najvećim koalicionim potencijalima: Neverovatno je koliko smo neophodni.
A kada si neophodan, WAC ti ne može ništa, osim da masno podmaže gde god treba, ako baš hoće. Jer je svima jasno, WAC je zao, posle Novosti i Betona na red će doći neko treći, gradovi će se urušiti, penzioni sistem će kolabirati, ljudi će izgubiti poslove, bolnice će se zatvoriti, najbolji fudbalski klub biće doveden do prosjačkog štapa, a Srbija više nikada neće otići na svetko prvenstvo.
Sa ovakvom strategijom, ekologija i životinje plus estetika dugačke priče, naš projekat će, sigurni smo, biti uvršten među prioritete i dobiće supstancijalnu podršku kako vladinog tako i nevladinog sektora – mada, ovde se javlja i prva nedoumica: ne znamo kako će Mister Krle reagovati na vladin i nevladin sektor... Because something is happening here, But you don’t know what it is, Do you, Mister Chairman?
Ali nedremano službino oko, kodno ime Gedža, sigurno će prepoznati potencijal ovakvih modernih a opet autentično srbijanskih stremljenja, što će, verujemo, biti sasvim dovoljno da se kroz koordinisanu akciju ekonomskog oporavka, sa Drugom Manjom i Gospodinom Kombe normalno, u ovom novom kulturno-političkom glasilu država postavi kao većinski vlasnik i moćni zaštitnik, bila nam je maćeha a biće nam majka. I ponovo ćemo svi zagrljeni i okićeni nagradama „Meša Selimović Srbijanac“, na palubi nekog još većeg belog broda srećno zapevati Besame mucho, zdravo doviđenja, odosmo u Evropu, a i na Molitveni doručak.
Baš bismo voleli da vidimo kako će se nadobudni WAC ponašati u takvoj situaciji.
Na kraju, želimo da zahvalimo drugu Manji i njegovim spisateljima što su usamljeni, ostavljeni i zapostavljeni pružali tako žestok otpor WAC-ovim žbirima, što su formirali to zrno prkosa oko koga ćemo svi da se svijemo kao prkosno klasje. Unapred zahvaljujemo i našim autorima i čitaocima što će razumeti i odobriti ovakvo strateško prestrojavanje i još žešće navaliti na pisanje i čitanje. Ali pre svega, zahvaljujemo se zvanično još uvek anonimnom autoru Vojka i Savla, tom autentičnom narodnom kolumnisti i pripovedaču dovoljno skromnom da se ne potpiše, poeti-vizionaru, jer bez Vojka i Savla ne bi bilo ničega, ni ovakvih Novosti ni ovakvog Betona – Bog mu dao u raju naselje, Manji i Gedži sreću i veselje. Rusija.