Moja anksioznost i ja imamo vezu koja bi se
mogla nazvati prijatelji s povlasticama.
Ne volimo jedna drugu, ali ona me i dalje
jebe ponekad, razumeš?

Nas dve smo zajedno od pre nekoliko godina.
Imamo naše interne šale.
Npr. kada kažem „Idem da popričam sa onom osobom tamo“
moja anksioznost me pogleda i kaže „ma, važi“

Moja anksioznost je razlog zašto nisam pričala sa tobom.
Ona je posesivna.
Ne voli kada razgovaram sa drugim ljudima.
Ona je iracionalna.
Zbog nje
Idem zaobilaznim putem do zgrade kako bih izbegla
da opet sretnem osobu pored koje sam već prolazila
jer ne znam koliko puta ona može reći „hej___“

Zbog nje
Ne vraćam pogrešne porudžbine u restoranima, samo pojedem
jer možda sam htela pomfrit od slatkog krompira
ali brokoli koji ste mi doneli je baš ono što mi treba? Hvala vam.

Zbog nje
Idem zaobilaznim putem do zgrade da izbegnem nekoga
ko pomalo liči na mog bivšeg dečka.
Jer kada joj predam kabl za zvučnike
Ona će obavezno da mi reprodukuje svaki put
kada mi je on rekao da me niko nikada neće hteti

Zbog nje
I dalje mislim da me niko nikada neće hteti

Stalno se pitam
Šta se dešava sa crnom devojkom previše anksioznom
da se ikada oseti magičnom?
može li još uvek da leti
krilima koja podrhtavaju?
Može li da zaboravi na naučen život mrava?
Na strah da bez obzira šta radila, preti joj slom.
Ono što pokušavam da kažem jeste
Moja anksioznost ne voli kada se od nje prave metafore
i konstantno me podseća na to kako me je lako smrviti.

Dok govorim,
Borim se protiv njene težine na ramenima
i zato se ponekad tresem.

Moram da se borim
Da stojim pravo
Da prestanem da se ljuljam

Ona i ja izabrale smo ovu odeću zajedno. Nešto što se brzo suši.
Ako se znojim
to je zato što je stajanje na ovoj bini
poput bokserskog meča koji vi ne možete da vidite,
a u kojem sam ja odlučna da je nokautiram.
Godinama se borim sa njom za kontrolu nad našom kućom.
borim se da ne puknem
Prestani da se ljuljaš.
Ne tresi se.
Diši.

Verujem
da moje veze nisu uspevale
jer niko nije znao da se prijavljuje u trojku
Razumem.
Znam koliko je teško živeti sa nama, obema.
Kada ne volimo da gubimo kontrolu.
Ne podnosimo dobro konflikte
ne podnosimo ni kada se na nas viče
sve što kažeš nama biće posle ponovljeno i dekonstruisano
milion puta u našoj glavi
i ako zaćutim na neko vreme,
to je zato što moram najpre da se sa njom posvađam
pre nego što krenem da se svađam sa tobom.

Pokušavala sam i ranije da je uklonim.
Ne mogu.

Ne podnosimo dobro rastavljenost.
Zbog naših roditelja,
Hoću reći, naših bivših
Tj. naših prijatelja.

Diši.
Pretpostavljam
da smo moja anksioznost i ja navikle na zajednički život.

To je najduža veza koju sam ikada imala.
To je jedina veza na koju mogu da računam.