---

---

1. Zašto premijer voli da ga svi vole? Zašto premijer čezne da ga vole oni koji ga ne mogu voleti? Zašto premijer politiku shvata kao put do srca objekata svoje čežnje? Zašto premijer sebe javnosti nudi na uvid kao figuru uzaludnog ljubavnog trudbenika?

---

2. Biće koje voli a ne može biti voljeno je biće koje teži da da ono čemu nije omogućeno da se isporuči. Biće koje jednostrano voli je otuda biće koje silom zadržava u sebi a ne distribuira van, opstipativno a ne prokreativno biće, ono koje u neuzvraćenosti piše pismo samom sebi, kao Mister Bin novogodišnju čestitku, u nadi da pismo ipak neće biti vraćeno na adresu pošiljaoca, već da će željeni primalac biti pobeđen snagom javno očitovane i ponizne privrženosti.

---

  3. Lud sam zato što sam zaljubljen, nisam lud zato što to mogu reći, udvostručujem svoju sliku: bezuman u vlastitim očima (poznajem svoje bunilo), samo nerazuman u očima drugog, kojemu vrlo razborito pripovijedam o svojoj ludosti: svjestan te ludosti, govoreći o njoj. (Roland Barthes, str. 111, FOU/LUD: Zaljubljenom subjektu odjednom prolazi kroz glavu misao da je lud ili da će poludeti)

---

  4. Ali, prema kome premijer razdrljene duše ispoljava svoju naklonost? Ko je nedostižni objekt njegove žudnje, nezahvalni primalac njegovog javnog samoponiženja? Ko je gordi drznik kamenog srca, kamičak u cipeli premijerovog sigurnog hoda napred, i samo napred? Ono malo što nedostaje, centimetar ili dva, što devojci sreću kvari a premijeru prekida dah i kao mora dolazi u san?

---

El Corazon & Sacre Coeur

---

5. Intelektualna elita. Deo intelektualne elite. Marginalni deo intelektualne elite. Oni koji nikada nikoga nisu voleli. Oni koji su i opoziciju kudili 90-ih da više zavidi Miloševiću nego što želi da promeni sistem njegove vladavine. Oni koji su i Đinđića podsećali na paljanskog vola i ordenje ukucano na ekran televizora. Oni koji su krik narodne duše zbog samoproglašene kosovske nezavisnosti videli samo kao plamen džamija i ambasada i ponoćni kristallnacht šoping. Oni koji su ismevali izmirenje dve boli, koji su bili toliko politički neodgovorni da oteraju one koje će i njihovi predsednici napustiti. Oni koji premijerovim suzama ne veruju i Šeherezadin grad na vodi ne snevaju. Niko i ništa. Dežurne babaroge, šačica jada, trn u oku svakog režima i odsudni klip u točku napretka.

---

6. Hoće li ikada onaj koji žudi oprostiti onome za kojim je žudeo, hoće li jagnje leći u postelju sa lavom, hoće li Đura jednom oprostiti što je tukao? Hoće li žuđenik nekad oprostiti sebi za pogrešan izbor i velika očekivanja, za visok postotak jalovine u visokoj peći ljubavi?

---

7. I zaista, zaista vam kažem. Verujte onome ko pred vas svoje plamteće srce ponudi na dlanu. Suzbijte svoj ponos, sputajte svoju sumnju, obuzdajte svoj prezir. Ljubavnik naroda miljenik je bogova, Don Žuan budućnosti, Don Kihot progresa. Ne dopustimo, kao što to činimo često, bezumni, bestidni i oholi, da vladarska ljubav umre bez poroda, da se uludo rasipa i svene u vlastitom očajanju. Ljubavniku ima ko da piše, a ima i ko da se pokloni. Amor omnia vincit. Ljubav će pobediti sve.