Beton br.9
Utorak 26. decembar 2006.
Piše: Momčilo Mihajlović

Popodne jednog tajkuna

Tajkun lagum

Halo, Ziki, hoćeš li ti da odradiš onaj pesak ili nećeš? Nećeš. A zašto? Ziki, Ziki, debelo si ti zaglibio. Debelo. Samo to znaš - utoka, bomba, eksploziv... A mogao bi da postaneš kontroverzni biznismen, pa da te primimo u glavni odbor, pa da te stavimo na listu. Živeo bi kao car. Ali ne - ti bi još da roksuješ, dižeš u vazduh i zavrćeš jaja. Molim? Voliš to. Pa volim i ja, ali ne može čovek u životu da radi samo ono što voli. Ja, dece mi, ne znam više ni gde mi je prangija. Koji će mi. Izljubio sam je i poslao u zasluženu penziju. Čekaj čas.
Ne, kevo, ne to da jedeš, fuj to, fuj to kad ti kažem! Halo. E, izvini brate, keva uzela da jede onaj šatro crni hleb iz moje pekare, iako sam joj sto puta rekao... Ma da, pale se budale, kao crna panja zdrava. A lebac crn od kafe, brate. Pa da, farbam brašno kafom. Ide taj integralni ko lud. Molim? E, pa ti sad hoćeš da mi izvučeš sve poslovne tajne, druže. Ajde, dobro, reći ću ti. U kafu sipam ječam. Da. Iz one moje pivare. Jeste. Šta mećem u pivo umesto ječma, ne želiš da znaš. Al da ti kažem, ako već cirkaš pivo, nemoj da cirkaš ono moje ekskluzivno pivo proizvedeno za potrošače istančanog ukusa. Uh, sačekaj malo, nešto mi je muka. Uh, majku ti, zamalo da se izbljujem. Šta trabunjaš, kume? Ne, kume, nisam se setio kako smo oslobađali Srebrenicu, nego sam se setio šta mi je sirovina za pivo. Da, da, dobro sam sad. Znači, brate, pivo nikako. Šta? Ječam? Ječam sam slučajno nabavio kada sam od Moldavaca uvozio kontigent devojčica. Šta će mi devojčice? Doveo sam ih na Radost Evrope. Ziki, Ziki, nemoj da me... Znaš ti dobro šta će mi devojčice. A taj ječam neviđeno jeftin. A lep, krupan. Černobiljski rani. Momenat, neko mi zvoni.
Dobar dan čika Marko, dobar dan tetka Rado. Halo, evo gerijatrija došla kod keve na kafu. Ovom matorom, od kada se poji mojom kafom, izrasle sise. Al on se ne sekira. Kaže, najzad imam na raspolaganju sise kakvim sam uvek želeo da raspolažem. A baba bradata ko episkop. Pa i dečicu od sedam godina sve nešto štipka za guzu.
Kakvo sad brašno? A, ovo belo što mi ostaje od hleba. Ništa se kod mene ne baca. Zna se - belo u belo. Šta? Ma, nek’ pocrkaju, ko im jebe kevu narkomansku. Kako? Ziki, brate, nemoj da me vređaš. Nemoj, kad te lepo molim. Mogao bih ja i da se setim gde mi je utoka. Dajem ti besplatan konsalting za piljevinu i pesak, a ti tako. Ja tebe servisiram sa finom robom. Samo tebe, samo tebe, Ziki, i onog ministra častim prvoklasnim, nekrštenim dopom. Ni murija ne valja bolji. Dobro, dobro, oprošteno. Ne cvili više, al drugi put pazi. Stani malo, kao da mi se neko šunja oko vrata.
Alo, kume, jesi li još na vezi? Zamisli, ovaj moj najstariji grun’o na vrata sa fantomkom na glavi, uperio pucaljku u mene i zaurlao - daj pare za mobilni, daj pare ili si gotov. Zavalio sam mu šamarčinu, glavu sam mu odšrafio. Ali Ziki, kako me je pogledao, govno mi se smrzlo. Moraću da ga držim na oku. Nego, koliko je to sati? Zar toliko? Moram da krenem da ne zakasnim na tender. Kupujem neku fabriku lekova. Jeste. A i ti mućni malo tom tintarom. Mani se utoke, drugo je sad vreme. Ajde malo se napregni, ajde uključi ganglije, pa mi reci - šta je to što je kompatibilno sa lekovima. Šta? Ne, brate, nije hanzaplast. Probaj ponovo. Pa, pesak, Ziki, pesak.

Vreme smrti i razonode arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.