Beton br.159
Četvrtak 21. maj 2015.
Piše: Bojan Samson

POETSKA PATOLOGIJA


 

Muva bar može da odleti

iz učionice. Ona to odbija jer želi

da netko posle može reći i ovo:

„Eto, i muva se može čuti

dok naš profesor drži čas“.

Ta muva ne zna koliko ima

sreće što nije predmet

profesorskog seciranja na ovom

prigodnom času anatomije.

Umesto nje, samo još jedna pesma

nezaobilaznog barda naše poezije.

Imamo sreće i mi, studenti,

i ova muva, sa izborom pesme.

Prilika za još jedno lucidno uočavanje

stilskih figura poput metafore (ili,

školski rečeno, skraćenog

poređenja), epiteta i asonance.

Profesor secira pesmu. Nesebično

deli sa nama tajne svog zanata.

Jer, tako on gleda na tumačenje

poezije: hermeneutičar je, metaforički

rečeno, patolog sa skalpelom u ruci,

koji raseca meko tkivo emocija

i misli, pretresa svaki organ i

kleštima vadi uzrok lepote i

nadahnuća. I sve to praćeno je

poslovičnom distancom i

nepristrasnošću jednog patologa.

Posle njega ostaju lobanje prošarane

šavovima. Njegove ruke su do lakata

uprljane mrtvom krvlju. Profesorove,

ne pesnikove. Mada ja više ne

primećujem razliku između njih

dvojice. Oni su na tajnom zadatku

spašavanja poezije, dok sišu krv

tebi, meni i svemu što bi živelo.

Netko bi to nazvao poetskom

patologijom, a netko tek

vampirskom ljubavlju.

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.