Beton br.166
Sreda 16. decembar 2015.
Piše: Denisa Duran

OTAC


 

 

Otac


Otac je

jeo iz moje ruke

s mukom.

I umro je.

Ljudi se okupljaju oko njega

pažljivi

zabrinuti

da se ne zaraze smrću.


 

Toliko


Bio je vredan čovek!

Bio je vredan čovek!

Toliko može da ostane

od jednog ljudskog

života...


Žena


Žena,

sređuje ga i pere

zbog medicinske sestre, ali...

Ovom čoveku nema spasa,

džaba se mučimo!...


Kad umremo

mi pospremimo

živote

drugih.


3

Mongolija, fotografije u broju: Damir Žižić


Kao oko prazne rake


Kao oko prazne rake

ljudi sad stoje i pričaju

o svojim životima

spremni da upadnu.


Sređujem grob


Sređujem grob,

čupam korov,

rukama vučem zemlju

kao da je ćebe

u pokušaju da ih probudim.

 


Opružena na zemlji


Opružena na zemlji,

utonula,

puštam insekte

da mi se penju na telo.

Hoću da se priviknem

na smrt

dragih osoba.


Prevod sa rumunskog: Đura Miočinović

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.