Kad čovek predstavlja autore iz svoje zemlje stranoj publici, često podlegne toj navici da uz hvalospeve odabere izvesna glasovita imena i prikaže ih još glasovitije. Uradio sam upravo suprotno. Odabrao sam autore za koje bi se teško moglo reći da su dobro poznati bugarskoj publici ili recimo dovoljno medijski pokriveni, ali zato pišu dosledno svojim poetikama.

U Bugarskoj se često kaže da niko nije reprezent sadašnjosti. Često samo zato što nismo saglasni sa izvesnim stajalištem, i vrlo često grešimo, jer današnji je svet iskrivljeno ogledalo raznih perspektiva, kako neočekivanih tako i uobičajenih. I svaka perspektiva koju autori otkrivaju je osnovana. Svet se naposletku promenio, i to opipljivo, te svako pokolenje pa i današnje traži svoj udeo u tom seckanju sveopšte slike na male fragmente. Čovek je razdrobljen u tekstovima te ponekad izgubi tlo, izvor vlastitog života; predao je vlast svojim strahovima, činjenicama, smrti, trendovima i modi; a suština predstavlja neugodno prostranstvo.

Na poziv Dalibora Plečića napravio sam mali izbor tekstova mladih bugarskih spisateljica/pisaca, koji netremice zagledani u komade života otkrivaju svoje tajnovite osobenosti. Predstavljamo vam Svetoslava Todorova, Zornicu Garkovu, Ivana Dimitrova i Ninka Kirilova – četvoro autora koji su u isto vreme i posvećeni detalju i ozbiljno gledaju na okolnosti ljudskog života. Upravo zbog toga gledaju na paradoks kao na prirodno nadahnuće. Razmišljajući ipak o bekstvu.

Izbor autora: Petar Denčev i Redakcija Betona 

Prevod sa bugarskoj jezika: Dalibor Plečić

Redaktura prevoda: Miloš Živanović