Beton br.12
Utorak 06. februar 2007.
Beton ekskluzivno objavljuje pismo Vojislava Koštunice Martiju Ahtisariju
Piše: Slobodan Georgijev

Nemoj, srećo, nemoj danas

Zahvaljujući dobrim ljudima iz neposrednog okruženja srpskog premijera, okupljenih oko Srđana Đurića, uspeli smo da dobijemo pismo koje je prvi ministar srpske Vlade poslao specijalnom izaslaniku generaqlnog sekretara UN. U Birou za informisanje (Biro – infor) procenjeno je da bi objavljivanje pisma u celini doprinelo punom razumevanju poruke koja je otišla iz Beograda, jer se u međuvremenu u javnosti spekulisalo značenjem onoga što je Koštunica poručio Ahtisariju, što je pokušaj nekih neprincipijelnih krugova iz Beograda da namerno slabe poziciju Vlade u budućim pregovorima oko formiranja nove Vlade, čime se, saznaje Beton u Birou, umanjuje kapacitet Srbije u pregovorima o Kosovu, što, kako sagovornik iz Biroa zaključuje, dramatično sužava prostor za opstanak srpskog naroda.

                                      Beograd, na Savindan, leta gospodnjeg 2007.
                                                                               Kabinet, Nemanjina 11

 

Slepa ulica

Poštovani gospodine predsedniče,

Koristim priliku, na ovaj sveti dan, da Vam se obratim ovim slovom u nadi da će se moj glas čuti i u Vašoj kući. Nepoznat neko me je obavestio da se ovih dana nameravate uputiti u naše krajeve, u lepu Srbiju, ponosnu zemlju Srba i svih njenih građana, što smo Ustavom nedavno jasno odredili, sa paketom u kome donosite nešto što kažu da se zove „rešenje za Kosovo“. Hoću da vam kažem da duboko poštujem ponosni finski narod, više sam puta pokušavao da pročitam vaš narodni ep koji je među naobrazovanim članovima našeg naroda ušao u poslovicu, naime, kaže se, „vrti se kao Kalevala“, i shvatio sam da ste narod koji poštuje tradiciju i istoriju, da ceni žrtve koje su preci podneli za slobodu i nezavisnost Finske. Da nije bilo Kalevale ne bi bilo ni Matija Nikenena, ne bi Hipija širio slavno finsko ime po Britaniji, ne bi Nokija bila omiljeni telefon mojih saradnika.
Tako je, poštovani predsedniče i sa nama, Srbima, ono što je Kalevala za Finsku to je Kosmet za Srbiju.
Zbog Vašeg tzv. rešenja za Kosovo našao sam se u problemu, i logičkom i emotivnom. Naime, možda vas nisu obavestili, ne postoji ništa što se zove Kosovo, postoji deo Srbije, i to njen najvažniji deo, koji se zove Kosovo i Metohija, tako da mi nije jasno kako se može raditi na rešenju nečega što ne postoji. S druge strane, ako bih bio slobodan da toliko razmišljam, sve o Kosovu i Metohiji, ako ste Vi u stvari na to mislili, rešeno je Ustavom koji smo veličanstveno doneli na svet sa građanima Srbije o Mitrovu dne prošle godine. Narodna je volja potvrđena, utemeljena i munjom uklesana ne samo na papir nego i u srca svih Srba i njenih građana uopšte, onih koji su bili, koji jesu i koji će biti.

Pored toga, osetio sam zebnju u srcu kada su mi rekli da nameravate da se uskoro pojavite u Beogradu sa idejom da sa mnom i mojom braćom i sestrom razgovarate. Poštovani predsedniče, trenutno predstavljam premijera tehničke Vlade, pa nisam u mogućnosti da Vas primim, niti sam u poziciji da uopšte preuzmem taj paket. Zato nemojte pokušavati da mi ga uvalite poštom. Nešto mi govori da se u Vašem stavu prema meni nešto promenilo, jer smo do sada odlično razgovarali i razumeli se ćutanjem. Prethodna godina je pokazala da je to efikasan model saradnje, jer sam sa Vama ćutao bolje nego sa svojim najbližim saradnicima koji su, za razliku od Vas, uspeli da kapitalizuju činjenicu da je ćutanje sa mnom suvo zlato.
Ne vidim nikakav razlog za Vaš dolazak u prestonicu svih Srba i građana koji u njoj žive u ovom delikatnom trenutku. Srbija je danas pred novim izazovima iz kojih treba da izađe još jača i ponosnija sa Vladom i bajkom koja će joj sačuvati obraz i veru u sveti Kosmet. Ovih dana pokrećem mehanizme da ostanem, kako Vi to na Zapadu kažete, u punom koalicionom kapacitetu sa svojom braćom i sestrom u Vladi, radim na novom mandatu i prosto me terate da naše intimne odnose koristim u pregovorima sa strankom koja želi da mi mučki izmakne fotelju za koju sam emotivno vezan. Molim Vas da ne pomislite da sam ja čovek kome je do vlasti. Po prirodi sam povučen i skroman čovek, ako smem tako da kažem, najviše volim da seduckam u Belanovici u centru Srbije i da sa srpskim domaćinima uz slatko od malina i šljivovicu razmatram opšta pitanja sveta, politike i univerzuma uopšte. Ne bih se bavio politikom da me moji braća i sestra, neodustajno ne uveravaju svakodnevno da sam ja jedini koji istinski razume i oseća na jedan gotovo mistički način najintimnije želje i nadanja svih Srba i svih građana koji žive u njoj.
Vratiću se još jednom na istoriju. Kao predstavnik starog naroda kao što je finski, vi znate da godina, dve ili pet u istoriji ne znače ništa, da je potrebno neke procese prepustiti višim silama koje ih bolje vide i razumeju, jer smo mi, ovo volim često da citiram, siraci tužni, ranjiva bića koja samo uz molitvu i gledajući ka nebu mogu da nađu neki smisao i spas.
Zato Vam poručujem da ne dolazite u Beograd i ne pružite šansu onim Srbima koji ne razumeju trubu da se upletu u strašnu mrežu greha iz koje nema izbavljenja, da ne ulaze u bitku kao Brankovići.
Takođe, koristim priliku da Vam poželim srećnu Novu godinu i Božić i da Vašoj familiji poželim zdravlja i mira, a Vašem domu očuvanje teritorijalnog integriteta u ovoj prostoj 2007.

 

S poštovanjem,                                                  
Njegovo Vladino Visočanstvo
Vojislav Damjanović Koštunica

 

Beton će uskoro ekskluzivno objaviti odgovor Martija Ahtisarija.

 

Budimpešta, spomenik sećanja na žrtve holokausta Drvo života

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.