Neko drugo popodne
neko drugo popodne
u kom si čekao da ti se nešto dogodi
dobra vest ili kiša sa suncem
bili bi dovoljni
da te istrgnu iz senki
one sada imaju konzistenciju pepela
skoro da osećaš kako ti se talože na koži
svi su tu
za trenutak te nisu napustili
maziš fotografije
listaš knjige kao kakva pisma
bačena u more na volju sudbini
imaš osećaj da je samo tebi bilo dato
da ih pronađeš
soba gubi svoje konture
još uvek čekaš
da se nešto dogodi
tišina je
pepeo se temeljno slegao
čak više
ne možeš ni da zamisliš
neki dijalog neku razmenu pogleda
nekakvo razdvajanje
večernjih senki spušta se polako
kao da gubiš
još jednog prijatelja