Ne dirajte mi Kosovo
(Vojislav Koštunica, iz zbirke Otvoreno pismo svetu, ciklus Prekid diplomatskih odnosa s mozgom)
Veruj mi, cenjeni svete, u detetu ću ti dete
Ako mi svetinju pipneš,
Jer sveto je sveto, a veto je veto.
Verujem, spečeni Marti, pečeš se na tihoj vatri,
Maznuo si pare za plan,
Jer klan ti je vran, a plan nedoklan.
Samo legalno i po zakonu,
Sve sam dav’o na međunarodno pravo.
Eh, da je bilo sve po zakonu.
EU je EU, i ja to poštujem.
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek’ isto je i Srbinu i Šiptaru,
Pa nek’ se zna
Mojom su hladnjačom išli, u grobnicu se
moju stisli,
Uvek je uljeza bilo,
Jer ćuk je ćuk, a „škorpion“ je vuk.
Nikada žrtava dosta, što reče Čavoški Kosta,
I krv se prospe za tren,
Al’ tren je tren, a plen je plen.
Sad mi je prekardašilo.
Imam srce Srbije u grudima što mi bije,
I neću da ga dajem.
Ne može u grudni koš da se uđe da se uzme tuđe,
Lepo vam kažem.
Ne dirajte mi Kosovo,
Na njemu sam se kurčio.
Sa osmehom na licu
Kalašnjikov sam nosio.
Ne dirajte mi Kosovo,
Tamo sam postao čovek,
Pravo muško, bog te molov’o,
I takav ću biti dovek.
Ludi smo, precenjeni svete, pogotovo kada
nam prete,
Takvi smo oduvek bili,
Jer krv je tlo, a tlo je krv.
Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo
Ono bombardovanje,
Jer Sloba je Sloba, a Voja je Voja.
Samo legalno, sve po zakonu,
Nemoj da te guja ujede da mi ovde praviš nerede,
Valjda razumeš naški.
Nismo mi mačji kašalj,
Jer ovde ima više ubica
Nego lica koja traži Tribunal haški.
Ne dirajte mi Kosovo,
Na njemu sam se kurčio.
Sa osmehom na licu
Kalašnjikov sam nosio.
Ne dirajte mi Kosovo,
Tamo sam postao čovek,
Pravo muško, bog te molov’o,
I takav ću biti dovek.
O, zar moram da vam ponovim,
Okanite ga se da vas Putin sve ne polomi.