Beton br.229
Subota 27. mart 2021.
Piše: Eboni Stjuart

Nasledstvo kose

Moja koža je crna
Moje ruke su dugačke
Moja kosa je vunasta
Moja leđa su snažna
Dovoljno snažna da izdrže bol
koji se nanosi iznova i iznova

- Nina Simon

Crni anđeli sleću. Reči moje majke dele se u
kvadrate. U svaku pletenicu upleće priče, raspoređuje
snage i uči nas obrascima. Darovi. Ruke nisu više samo ruke,
one su tehnika. Prenose saznanja. Raščupana sam blizu
mojih rubova. Govore mi, moji koreni nisu uvek bili slobodni.

Majka kaže da smo ležali jedno naspram drugog poput okovane repe
na brodovima koji su prevozili robove. I oni su poubijali domoroce,
pa joj nije rečeno koliko puta su nas prozivali. Rekla je da je moja baka
svejedno pevala niti gospela, Spiritualnost crnaca* je tu, u njenom pletenju.
Ona je prekrasna, način na koji plete i ispreda… greške
da me podseti da će uvek negde biti kosa koja se ne uklapa i
da nikada neće biti dovoljno vremena za popravke,
zato idi polako, pleti pažljivo.

Ona, moja majka, koristi reči kao da su reke sačinjene od suza. Još uvek
mogu da osetim talase njenog nadolazećeg plača koji je zaustavljala
kako bi sprečila priznavanje bola kao nabora zamršene lepote. Pitala sam:
„Mama, da li mogu da imam konjski rep?“
„Pletenice se dugo pletu…i glava me boli!“
Rekla mi je da to nije njen zahtev, već zahtev društva. Nekim ljudima je
prijatnije kada nas vide pristojnog izgleda, utegnute. Kaže da kada ljudi vide
neurednu kosu misle da je toj osobi i život neuredan.

A ja im neću pružiti zadovoljstvo
da misle da poznaju moj život bolje od mene.
Moja majka me pridržava
jednom rukom, dok joj druga ruka postaje zategnuta gumica
poput bakinog stiska kojim obuhvata celu porodicu.
Pravi čvor i govori,
ovo je pesnica, podsetnik da si istovremeno slaba i jaka.

I želela sam da se vratim nazad. Htela sam da pogledam unazad
kada sam bila nešto više od puke boje. Svetla koža. Tamna koža.
Eboni je uvek tu. Moja majka me naziva lepoticom. Kaže da su sve
crne devojke lepe, i kako je onda moguće da naša kosa nije izvor svega
zbog čega rastemo? Ne budi slab u svojoj snazi i
ne procenjuj karakter na osnovu dužine.
Nemaš predstavu šta sam sve radila da bih stigla dovde, do ovog trenutka.

Žena sam. Jedino po čemu se razlikujem jeste način na koji držim glavu,
a čak je i to nasleđeno. Vidiš, sutra možemo početi ispočetka, ali
danas moramo hodati besprekorno uz određenu, tematsku pesmu.
Mi smo povezane, onda kada poništena i gola na sunčevoj svetlosti
držim mesec na dlanu moje ruke. A moja majka i dalje
prenosi saznanja, koristeći darove koje nazivamo - ruke.

Pesmu iz knjige Eboni Stjuart, Home.Girl.Hood. sa engleskog prevela Milica Arambašić

* Prim. prev: Spiritualnost crnaca predstavlja objedinjujući naziv za pesme koje su osmislili Afrikanci/ke (Afroamerikanci/ke). Većina pesama je nastala u mračnom delu američke istorije, dok je postojalo robovlasništvo. Neke su stare više od 400 godina, a pevaju se i dan danas, ponekad sa modifikovanim, savremenim izrazima. Pesme govore o istoriji, patnji, ropstvu, nadi i odlučnosti. Više na: https://www.negrospirituals.com/

Vreme smrti i razonode arhiva

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.