Beton br.5
Utorak 17. oktobar 2006.
Piše: Tomislav Marković

Na Gazi-Mestanu

(Iz zbornika patriotsko-profiterske lirike Sveopšta istorija hodočašća)

Silni „Škorpioni“, bez mozga i straha,
Pijani k’o zemlja i pogleda bela,
Ušmrknuste crtu kokainskog praha,
Pa složno u grabež i u palež sela.

Slobino kraljevstvo survalo se s vama.
K’o skakavci prođoste sred Kosova ravna,
Kosovo postade jedna grobna jama,
Kosturnica krasna i zločinom slavna.

Čistog rodoljublja obrazac ste dali:
Prvo Šiptarima mazneš soma kerma,
Potom ih postreljaš, a telesa spališ,
Il’ gurneš u jamu hladniju od đerma.

Danas nama kažu, deci srednjeg veka,
Da smo nedostojni škorpionstva našeg,
Da nas je nagrizla trulež zapadnjačka,
I da nam se duše tla i krvi plaše.

Sveta zemljo moja, lažu! Ko te voli,
Taj ljubi i tvoje prirodne lepote:
Cvetna polja, zlatne zube, pištolj goli,
Escajg, frižidere i debele svote.

Ako opet dođe do Kosovskog boja
Ja ću vredno krasti, klati, otimati,
(Orošen kapljama trudbeničkog znoja),
U hladnjače nove leševe trpati.

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.