Beton br.148
Utorak 17. jun 2014.
Piše: Nika Dušanov

MRTVI



Patrik


Muve sleću na njegov leš.

Ulaze u nozdrve.

Obleću palac koji štrči iz rupe na čarapi.

Parmezan prosut na podu i po njegovoj retkoj kosi.

Tepih natopljen ustajalim pivom.

Na mestu gde se srušio

ispod njegove glave

je mala lokva krvi

izmešana sa starim mrvicama hleba.


Euharistija za žohara koji ide u njegovom pravcu

i stupa brojnim nožicama

kao u maršu.



Stevan


U krilu mu novine

i kesica čipsa.

U poslednjem noćnom autobusu

ovaj leš sedi

zavaljene glave preko sedišta

i otvorenih usta.

Za uhom mu je cigareta

koju Cigančići pokušavaju da ukradu.


Ali jugoslovenski drumovi koje autobus gazi

odskaču i gibaju se

Pa Stevanova glava šeta

i udara o staklo

snažno kao rudari Čehoslovačke.



Sergej


Ovaj leš srećemo u bioskopu.

Prodaje karte.

Iz nekog razloga omiljen među omladinom,

omražen među starcima bez strpljenja.

Naslonjen je na šaltersko staklo temenom,

a njegove oči su uprte u posudu

za novac.

Dok pod njegovim nosem zveckaju i šuškaju

gotovinom,

on je nedodirljiv.


Samo jakim lupanjem o šaltersko staklo

njegova glava spušta se niže.

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.