Zaboravio sam jutros na plan jedan ja,

Na plan jedan u medije da bih ušao

Da se setim uzalud sam danas kušao,

Kao da je plan mi bio duša moja sva.

Zaboravio sam jutros na plan jedan ja.

U svom planu nisam znao za oblaka moć,

I da za let treba svetla, jutra i zore;

Da u magli instrumenti jedva romore;

Helikopter da se kreće u umrlu noć,

U svom planu nisam znao za oblaka moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh plan,

I u njemu bebu neku, dete nečije,

Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,

Helikopter, i posadu, i aerodrom znan.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh plan.

Ne sećam se ničeg više, ni pilota tih:

Kao da je plan mi ceo bio od pene,

U pijanstvu leteli su, ali bez mene,

Ni medija, ni trijumfa, što u planu snih;

Ne sećam se ničeg više, ni pilota tih.

Zato ćutim, jer ćutati još jedino znam.

Ja sad ćutim dok istina u mrak tone,

Dok sa živog na stradale krivnju gone;

Kad press dođe da me vidi, da me nije sram.

Ja sad ćutim, jer ćutati još jedino znam.

I vest ide, i izveštaj, i ja vidim sad

I tu bebu, i pilote, i put nesreće;

Helikopter gde po magli Ušću poleće.

Sve to vidim, ali ne znam, što osećam smrad.

I vest ide, izveštaj, i ja vidim sad.

Vlade glavu na ekranu i medija cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveća

Što me ne da i odbrani što se doseća.

Što mi brižno pruža zaklon i zaborav svet,

Vlade glavu na ekranu i medija cvet.

Ja sad nemam odgovornost, ni njen ne znam glas;

Mesto mene na mrtvome krivnja počiva;

Pravog krivca izveštajem vlada pokriva;

Pravda spava i grob ružno neguje mi spas.

Ja sad nemam odgovornost, ni njen ne znam glas.

Voždu slava sa moćima iza svakog zla.

Iza laži i medija, iznad života,

I za njime, neviđena, moja grehota;

Vožde živi i vodi nas do najdubljeg dna.

Pravda spava u moćima iznad svakog zla.