KOVID MASKA ZABRAĐENA BALADA
(Osuđeni cijuk sociodezinfekcije)
Zamenili
Zanemeli
Na lucu mi je tvoja
smrdi na tvoj miris
Dragi, tačno je tako
I pod mojom
Miriše na tvoj smrad
Na polovini
Poslušnog odgovornog puta
Razmeniućemo
I viriti svako iz svoje
Opreznost poslušno sledi
Društveno stručnu zapovest
I zdravlje opet drhtavo
Na onoj vetrometini
Od opstanka i uzvišene pretnje
Okrenuo se nišan
Vazdušne puške
Nevidljiv iz tajca nišani
Svete se pobijene
Kumrije vrapci
A
Zapušenih ustiju
I ne peva nam se
Kad oči vire
I dah prokisne pred branom
Tirkizno nepropusnom
Ili dezeniranom
Nosato praktičnom
Ah,maske!
Ali teatra nema
Jer svi su zbijeni na sceni
Sami se priređujemo
Sami gledamo
Ovako,spolja ubrađene
Introspekcije
A unutra normalno pokorna poslušnost
Jer nikad o svom životu nismo
Išta presudno znali
Gradili smo kućerak u sudbini
I milovali pse, čuvare.
A kad trepnemo okom
Trenutak će nas izgubiti
Premoreni će ,usamnjeni pogled
Potrošiti sve od ustiju i ušiju
S lica će bljesnuti
Čudovište s poternice
Saleteće ga pozornost
Ekumenska
Odgovornost, briga
Bespogovornost, lojalnost
Komptencija,
Ceh ,greh i muka
Stradaćemo u ovom
Tirkiznom dvojstvu
Ti s mirisom mog smrada
Ja sa smradom tvog mirisa