Videla sam mnogo tuča u osnovnoj i srednjoj školi.
Toliko da sam se kao dete mentalno pripremala
za neizbežno, pitajući se kakva će moja prva tuča biti,
uvežbavajući šta bih uradila.
Želela sam da budem kao čvršće devojke,
koje mogu da izdrže udarac za udarcem
a da ne zaplaču, koje se iznova podižu sve dok ih
nastavnik ne odvuče u kancelariju direktora.

Ali, moje bitke nikada nisu bile fizičke.
Izašla sam iz škole nespremna da se rvem sa svetom
koji bi me rado zgazio bez premišljanja,
svetom koji bi me počupao za kosu bez razmišljanja,
ukrao moju užinu i onda rekao direktoru da sam sve započela ja.
Svet me ubeđuje da nikada neću biti dovoljno dobra
i da nikada nisam dovoljno istrajno radila, i u najgorim danima
verovala sam svetu kada mi je rekao da nisam dovoljno snažna.

Prevlast belaca je najlukaviji nasilnik,
i svakoga dana kada se probudi, Crna žena
mora da izabere svoju borkinju, kako bi preživela.
Mislila sam da biti dobra borkinja znači biti nadbiće,
nesalomivo poput žena oko mene.
Dobra borkinja nikada neće dozvoliti da joj se vide povrede,
ona prelazi sa nivoa na nivo bezizražajnog lica,
lečeći svoje modrice, uspevajući
sa svakakvim alatom koji joj život pruža.
Dobra borkinja ustaje
koliko god bila umorna. Dobra borkinja
može rastrgnuti konačnog neprijatelja zubima
i ukloniti krvave mrlje sa svoje odeće do jutra.
Dobra borkinja će uvek držati visoko podignutu glavu,
smejući se pokušajima sveta da je sruši.

Ali, nisam više na igralištu.
I nadljudi postoje samo u video igrama.
I videla sam u mom životu slomljene borkinje
bez obzira na to koliko su se borile.
I verovala sam u još jednu laž
dobre borkinje moraju same da se bore.
Ne moraju. One se oslanjaju na one oko sebe,
One nisu uvek dovoljno snažne,
i nijedna osoba ne može uvek biti takva.

Kada sam konačno izabrala borkinju, izabrala sam sebe.
Borkinju, daleko od nevidljive
borkinju koja može da zaplače pre nego što tuča i počne
borkinju kojoj je nekad potrebna pauza i
koja zaslužuje da je ima,
ignorišući sve glasove koji su joj rekli ne,
borkinju koja nije i nikada neće biti slaba
zbog napuštanja borbi koje joj ne znače,
borkinju koji se ne plaši da traži pomoć
okružena timom boraca koji joj čuvaju leđa.

Sve što nas čini ljudima čini nas dobrim borcima
i izabrala bih svakog dana sebe i svoju ekipu u borbi protiv sveta.
Možemo izlečiti jedno drugom rane, a pošto nismo nadljudi,
možemo plakati kada se osećamo izgubljeno, razljućeno.
Ne razumemo sve, ne želimo uvek da radimo upornije,
odbijamo da sebe zlostavljamo, nalazimo radost u malim stvarima,
odbijamo da budemo mučenici,
i hajde da budemo iskreni.
Nije toliko stvar u borbi,
jer ovako, kada najpre izaberemo sebe,
uvek ćemo biti oni koji pobeđuju.