- prvi program državne televizije, 20.00h,

centralni termin posle 2. dnevnika.

(predsednik akademija sedi u fotelji u svom kabinetu,

u pozadini na zidu poster grupe „Polubeogradski sindikat“)

Rođen sam 6. oktobra 2000-te godine.

Noć pre toga gorela je skupština

desila se neka revolucija.

Roditelji su pre mene imali engleskog buldoga Dražu

koga sam morao da tretiram kao starijeg brata

i njemu su tepali

- Bebo dodji mami, bebo dodji tati...

Roditelji su bili opsenuti kinologijom

i svakog vikenda išli na izložbe sa Dražom.

Mene su usput napravili

jer je njihov prvi sin buldog

želeo kućnog ljubimca.

Provodio sam vreme na ulici ispred hamburgerije

majka nikada nije kuvala jer je osvajala CACIBE

po kazni sam morao da šetam Dražu - starijeg brata.

Gledao sam ulice

okušao se u tučama

i slušao

Polubeogradski sindikat.

Na utakmicama

gađao sam policajce kamenicama

Voleo sam istoriju

Hitler, Staljin, Ratko i Radovan

bili su idoli

koje sam lajkovao na fejsu.

Moji idoli živeli su u prošlom veku.

Otac je bio preduzetnik

Majka prodavala AVON kozmetiku.

Kada sam krenuo na veronauku

Počeo sam da postim

I da jedem kifle s džemom

umesto hamburgera.

Išao sam na ispovest

Kad god bih pomenuo starijeg brata Dražu

Sveštenik bi se prekrstio.

Kasnije sam počeo da čitam

Završio  književnost

i na Polubeogradskom univerzitetu

masterirao, doktorirao.

Naučne radove je odobravao urednik

Direktor književnosti

Moja teorija bila je oglašena

U Službenom glasniku.

Nakon svih ovih godina

Tata, mama i moj pseći brat

odavno oru nebeske njive.

Ja imam ženu

Decu

I unučiće koje vodim na utakmice.

Nikada nisam imao psa

Prevazišao sam traumu iz detinjstva.

Jedem hamburger i još uvek

Slušam muziku moje mladosti

Polubeogradski sindikat

sazivam sednice akademije

i družim se sa mojim akademicima

koji su u mladosti bili navijači

pa postali naučni radnici.

Mlade snage su zadovoljne našom istitucijom

Kažu da nismo anahroni.