Beton br.195
Sreda 16. maj 2018.
Piše: Miloš Živanović

IGRA STOLICE - PREOBRAŽENJE


U vreme kad je Sava Savanović pohodio rumunjsku, na saboru u Tršiću ’87. primiše srblji isukrsta, primiše ga dobro, jer bejahu došli dani da se satre žuta sekta.


I reče Sava rumunjima, Život je raj, al vi ste vragovi, o rumunji nesretni poglejte kako se radi. Iskani se Sava na zemlju tršićku i zameša živo blato te od blata on sačini Golemog vojvodu i pušti ga međ ljude. I dovede Sava mladunčad iz sela i šuma i torova i obora i dovede Golemog vojvodu sve pred crkvu udžericu. I reče proizvodu, hajd vojvodo, bacaj mladunčad preko zvonika, da vidimo koje će se na noge dočekati koje li će propasti, što propadne ti pojedi. I bacaše Golemi vojvoda mladunčad, Sava zasadi lipu u Požarevcu i ode međ rumunje.


Sred livade u Borovu selu ravnu, napregnu se Golemi i nategoše vojvodu dvojica, svaki za po jednu ruku toliko narastao beše, i treći mu glavu držaše šlemom a četvrti pod nosem stenjaše. I nategoše oni i napreže se Golemi jednom, dvaput, treći put slobog pomaže i ispade Maleni. Vrisnu vojvoda zapušenog nosa, podmetni mi šlem budalo. Sačuvaše Malenoga tako, a Golemi ode sam po livadi sejati i poseja još 99 narodnih posejnika i desetog nešto manjeg i to malo nazvaše maja. Strašno miro poleže po crnici i božji i bezbožni živalj što pocrka što pobeže, ne mogahu to ni vetrovi ni kiše rasterati ni oprati, a živ stvor tuda više ni sejati ni orati.


I ode Golemi službeno međ rumunje nestade ga, a Maleni osta da raste gde je Sava u Dunavo ulazio, u kuli mramornoj sa konjskim dverima spolja i konjima baleganima unutra. Pohodila ga merkelica stara sa dva mršava nemca tifusara, da mu gata u šolju i u plećku, i rekla mu je, vladaj i ne boj se sinko, ne moš umret mlad. I nastavi on da vlada postumno. Sve je imo ali mira imo nije. Brzo stigoše dani da se satre žuta sekta. Krenu Maleni da iziđe iz kule, al od veličine ne može kroz dveri i 99 posejnika jedva ga iznesoše. Te on stade pred kulu sred raskršća ravnog i napreže se i nategnu se jednom, dvaput, treći put slobog pomaže i vrisnu ko vatreno orelče i ispade Golemi vojvoda. Veći no ikad govoraše jezikom tajnim mrmotskim što je međ rumunjima naučio i po vasceli dan se čulo ht ht ht. I teško miro proletno stoletno leže po raskršću i po kuli slavnoj i udavi se i pocrka bezbožni soj. A Maleni mudra glava reče narodu grdnom što se okupio, mir evropski golemi se rodi, i pomilova iza uha svoga oca i sina. Narod sakupljeni zahvalan bejaše i donese mu novina da se ubriše i ode narod u autobuse da sluša kako vuneno đogo recituje, Ne mogu da kažem ono što govorim jer mislim da pojedem sendvič kao što je u ugovoru napisano.

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.