Beton br.7
Utorak 28. novembar 2006.
Piše: Tomislav Marković

Fahrenheit 451 (serbian remake)

(Anonimni srpski dobrovoljac iz okoline Sarajeva, iz zbirke Treba li spaliti Kiša?, ciklus Zbogom, obavezna lektiro)

Palim danju, palim noću,
Palim, brale, šta god hoću;
Palim barok i modernu,
Razne izme, postmodernu,

Palim Džojsa, palim Džejmsa,
Ruževiča, Servantesa,
Palim Brodskog, Sen-Džon Persa,
Hajdegera i Jaspersa.

Palim Lorku i Borhesa,
I Remboa i Markesa,
Palim Kafku i Voltera,
I Hašeka i Bodlera.

Palim Vajlda, palim Prusta,
U pederska ih jebem usta,
I Joneska i Beketa,
Jer mi apsurd mlogo smeta.

I Andriće i Pekiće
- Gore knjige kao kuće!
Gori Ji đing, Zaratustra,
Gore Vede, Kamasutra,

Sveto pismo, Koran, Talmud,
Gore Hristos i Muhamed,
Gore Buda i Jehova,
Pomiri ih vatra ova.

Palim tuđe, palim naše,
Palim Rašu i ustaše,
Aralicu i Ćosića,
Bećkovića, Brozovića.

Jin i jang nek’ jedno budu
Kad u vatru padnu ludu.
Što ljubavni plam sastavi,
Nek’ pepeo ne rastavi.

Pisci plamte, ja uživam,
O svetu bez knjiga snivam,
Bez Kvržice, popa Ćire,
Gutenberga i lektire.

Knjige guta samo blesa,
Srpski junak ždere mesa,
Sarme, luka i pihtija,
Njemu papir ič ne prija!

Šta će knjiga na mom stolu?
Tu je mesto vrućem volu,
Režnjevima slaninice
I poliću mučenice.

Palim danju, palim noću,
Palim, brale, što god hoću;
A što hoću, to i mogu,
Samo jedno još ne mogu

- Da poletim sa zemljice,
Penetriram kroz zvezdice,
Dveri Božje da razvalim,
Da života knjigu spalim.

Dosijea kad sva zbrišem
Knjigu smrti da napišem:
Nema svetla, nesta tmine
- Sve je ružan san prašine.

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.