Poštovani,
    Jesu li vama vrane ateizma i racionalizma popile baš sve moždane ćelije? Krenuli ste u Evropsku uniju kao guske kroz maglu, u to leglo bezbožništva, ništa vam to ne valja, sveti oci da vam kažu. Vest o nekakvom Zakonu protiv diskriminacije odjeknula je kao grom u našim kelijama A kategorije, i prekinula naše tihovanje kad nam je bilo najlepše. Bacivši ovlašan pogled na drugove članove tog odurnog zakona, došli smo do sledećih zaključaka koje ni adska vatra neće nadjačati:

     Promena verskih uverenja jednostavno je nedopustiva! Nema tu nikakve promene, jednom pravoslavac - uvek pravoslavac! Taknuto - maknuto! Pa nisu crkve vaše skorojevićke partije, pa da ih čovek menja kao čarape. Ko se rodio u pravoslavlju, ima i da umre kao pravoslavac - za krst časni i slobodu zlatnu.
      Rodni identitet nikako ne može biti privatna stvar. Srbin uvek treba da bude veran jednom jedinom - srpskom rodu, a svoju pripadnost mora izražavati što češće, i to javno: prebijanjem perverznih muželožnika na Gej paradi, paljenjem merkantilnih Mekdonaldsa i antisrpskih ambasada, učešćem u odbrambenom ratu na neprijateljskoj teritoriji, silovanjem zarobljenika oba pola u konc-logoru, davanjem opljačkanog novca crkvi e da bi se kinta duhovno pročistila i upotrebila u bogougodne svrhe itd. Pravo na rodni identitet automatski gube svi oni izrodi koje rane njihovog roda ne bole.
      Seksualna orijentacija ne može biti stvar slobodnog izbora. Da biste se orijentisali, to svaka budala od izviđača zna, potreban vam je kompas u vidu učenja Svete Matere Crkve. Ako  je vaš podmladak pubertetski zbunjen, pa ne zna kom bi se privoleo carstvu, tu je naš Pahomije da vaša zabludela čeda sigurnom rukom izvede iz mračne šume seksualnosti na pravi put. A i druge verske zajednice imaju svoje stručnjake za rad sa decom, mada to brižljivo kriju, kao da je to neka sramota.
      Ukratko, Zakon protiv diskriminacije negira samu srž vekovnog srpskog identiteta. Po našem običajnom pravu, svako ima pravo da diskriminiše i da bude diskriminisan. Jači tlači, što je em normalno, em se još i rimuje. Ko će koga ako neće svoj svoga? Ovde odvajkada zakon u topuzu leži i nema boga da bude drugačije! Dakle, da se ne zajebavamo: skidajte zakon sa dnevnog reda, inače...

Srdačno vaši,
vladika Žbirinej & drugari