Dijalektička antiregresija
(Beton ekskluzivno objavljuje: Radovan Beli Marković prvi put na srpskom jeziku!)
1. Original:
(Stanje jezika: XIX vek, obrenovićevska Srbija, neposredno pre pečatnje Daničićeve studije „Rat za srpski jezik i pravopis“ - prim. prev.)
U polomu su i roman i Srbija
U polomu, dašta negli u polomu, jer kakva je, inače, sudbina romana koji se gotovi od novinskih istrzaka i štokakvih notata, sumnjive atribucije u lošoj obradi, uz pjane bulazni činovnika, a sve to u zemlji Srbiji, koja se ni od podanika svojih ne može odbraniti - zakraljena izvan svakog ispravnog katastra.
Radovan Beli Marković, Kavaleri starog premera¹
2. Doslovni prevod:
(Stanje jezika: početak XX veka, Srbija posle majskog prevrata, tzv. „zlatno doba“ - prim. prev.)
U porazu su i roman i Srbija
U porazu, dakle, a gde drugde do u porazu, jer kakva bi inače mogla biti sudba romana, koji nastaje od isečaka novinskih i nekakvih zabeleški, sumnjivog porekla a obrade loše, uz činovnički somnabulni govor, a sve to u Srbiji, zemlji koja se ni od svojih podanika ne može odbraniti - državi koja nije ubeležena ni u jednu zemljišnu knjigu.
Radovan de Beli Markovicz, Švaleri starog kova
3. Konačni prevod:
(Stanje jezika: početak XXI veka, Srbija posle atentata na premijera - prim. prev.)
Srbija i njen roman su poraženi
Poraženi su i Srbija i njen roman, a šta bi se drugo moglo očekivati nego poraz romana koji nastaje od novinskih isečaka i neautorizovanih zabeleški, opterećen suvim administrativnim govorom, kao i poraz Srbije koja se ne može opravdati ni pred svojim građanima, budući da je zasnovana kao država bez zakona i reda.
Radovan Belimarković, Ortaci na lošem tripu
¹ Sam naslov nije lako prevesti, budući da je Marković upotrebio reč „kavaleri“ koju ne poznaje nijedan rečnik narodnog i književnog jezika, niti rečnici stranih posuđenica (Rečnik SANU, Riječnik JAZU, Matičin rečnik, Vujaklija, Klajić). Poznato je da je reč „kavaljer“ izvedena iz francuske reči „cavalière“ što se kod nas sreće još samo u obliku „kavalir“, ne i „kavaler“ što opet gravitira prema drugoj reči koja je iz italijanskoj jezika dospela na južnoslovensko govorno područje. Radi se o reči „cavalleria“ u značenju „konjica“. Reč „kavalerija“ nije nepoznata našoj književnosti ali ni reč „kavalerist“ u značenju „konjanika“, odnosno osobe koja ima neke veze sa konjicom. Stoga Markovićevi kavaleri stoje usamljeno i ako bismo pratili liniju piščeve asocijacije kao i elementarnu lingvističku akribičnost, mogli bismo taj termin prevesti kao „konjušar“, dakle nije ni „konjanik“ niti „konjički oficir“, već neko ko ima veze sa konjima i lascivnim rečnikom. Više od toga se ne može. S druge strane, ako se zaviri u rečnik i proveri značenje reči „premer“, lako se može utvrditi da ona znači „prečnik“. Pravi doslovni prevod ovog naslova glasio bi, dakle, Konjušari starog (p)rečnika. Nije loše, ali je daleko od dobrog.