Beton br.128
Utorak 16. oktobar 2012.
Piše: Roland Orčik

Delete

Upotreba čoveka

betonbr128_vremesmrti2

 

Program Spelling Check

SYMPOSION
 
Časopis Symposion predstavlja značajan literarno-umetnički časopis koji je aktivan u čitavom regionu, od Srbije do Mađarske, Hrvatske, Slovenije i šire. Ovaj časopis svojim aktivnostima predstavlja multikulturalnu platformu za komunikaciju i upoznavanje sa književnim i likovnim stvaralaštvom čitavog regiona.
Pored izdavaštva i promocije časopisa redakcija Symposiona održava brojne kulturne manifestacije u vidu izložbi, koncerata, projekcija filmova, tribina, radionica...
U prethodna tri tematska broja pod nazivima „Olupina“, „Zločin/ nevinost“, „Miris/miomiris“, kao i „Opšta mesta Srednje Evrope“, časopis Symposion je pokušao da kroz književnost i likovnu umetnost reaguje na situaciju nastalu nakon raspada Jugoslavije i ratova na ovim prostorima, tačnije, da prikaže paralele ili upravo odstupanja koja postoje u životnom osećanju, pogledu na svet i estetskom izražavanju mladih umetnika koji žive u postkomunističkim državama na širem području srednje i istočne Evrope.

 

podvlači mi reč holokaust.
Obeležava je crvenom bojom,
kao nekakav čir
na bolesnom telu teksta.
Predlaže njeno brisanje.
Za nju u memoriji nema mesta.

 

(Prevod: Marko Čudić)

 

 

RECIKLIRANJE

Nakon poplave
piljevina i tragovi traktora
ostadoše na mestu
starih, gnjilih drva.

    Voda nije načela
    kafanu Horti:
    kao vagina nož,
    ona fetišizuje traumu.

Ni kafana Sisi se nije
pomerila sa svog placa.
Od jeftinog piva
peni se mit Monarhije.

I kao crvi izvrnuti
iz napuklog tla,
gmiže obalski pojas –
a u čvorovima smeće.

 

 

INTERVALI

Tare se vetar!

Šiba mi lice,
mrsi kosu.
Njišu se
tanka stabla mašte.

Kao sitni amuleti srca,
zveče uplašeni
listovi na krhkim granama.

Korito joj kao vena,
išibana zelena krv je
penušava Tisa:

 

Vri, vri, vri.

Ledeno fijuče:

„Beži, sečemo!”

„Sve će nas pobiti!”

Ispod mutnog ogledala vode
iskrsava škripanje.

Pomislim na nas trojicu –

Tare se vetar.

 

 

IZ ZAJEDNIČKOG KORENA

Na secištu Bačke i Banata
u Dunav se uliva
reka koja deli Vojvodinu.

Na nemačkom Theiss,
na slovačkom, na rumunskom Tisa,
kao i na srpskom i ukrajinskom.
Iz zajedničkog korena izrasta
muljevit zvuk,

kao smrad
ispod demarkacione linije.

A smrad nema glasa,
a smrad nema boju,
a smrad nema telo.

Poput mrtvog
boga. Jer postoji:
nepodnošljiv je.

 

 

SANJAM O PALIĆU

Voda je plavičasto zelena:
čisto plaventilo neba
progutala je blatnjava dubina, puna algi.
U sumrak je rđavo smeđa,
kao ograda propalog mola
muškog štranda.

Izanđala, jeftina romantika
je turistički kič, piše Dezire¹.
Stihove su mu obrisali sa bunara.
Partija je motrila poeziju;
kasnije je naravno shvatila,

dovoljno je da ne obraća pažnju,
kao ni na zagađenje vode.

Uništili su Hotel Nádas,
opustošili Tvrđavu sova.
A jedan pijani vojnik
pucao je u usta
porculanskog vodenog boga,
kao da se sveti
za sve ono,
što mu je u ratu izgorelo.

Ipak kao da je zaiskrila,
bila jednom jedna idila:
mami preko železničke pruge,
sve do ulaza Kule od peska,
koja se skrila iza
zelenila velikog oraha.

Biće sveže kad uđemo,
na verandi nas čekaju
prekinute knjige,
ali za vreme čitanja
slova će početi zijati.
Na koncu i mi smo se zatvorili jedno u drugo.

U daljni ciganska muzika cvili,
noć je ispunjena pečenim mesom
i buketom belog vina.
Oko kuće
palićki p. hovard se šunja,
sirotančat² dahće u vrtu,
duhovi skitnice
vire kroz prozor,
potpuno goli! –
šapuću, i poglade
naša naga tela.

Probudim se u šinobusu,
među švercerima
na Srebrnoj Streli,
sporoj kao puž.
Pogledam kroz prozor,
negde na ničijoj zemlji
vetar je zalistao
u gusti, povijeni trščak.
Kad smo prošli granicu,
zaiskrilo je,
nije se završio:
ka budnosti klizi moj riblji
san o smrti.

 

Prevod: autor. Lektura: Marko Čudić

 

¹ Dezire je latinsko ime, mađarska varijanta je „Dezso”, u kontekstu pesme tu se spominje klasik mađarske moderne, Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezso). Nakon Trijanonskog sporazuma (1919), bio je revizionista, verovatno su zato jugoslovenske vlasti obrisale njegove stihove sa spomenika u Paliću, uprkos tome što ta pesma nije imala nikakvu političku konotaciju.
² P. Howard – pseudonim mađarskog autora, Jene Rejtea (Rejto Jeno, 1905-1943), pisca detektivskih i avanturističkih romana. A sirotančat ukazuje na Gezu Čata (Csáth Géza). Palićki p. hovard i sirotančat su figure pisca Ota Tolnaija (Tolnai Ottó), koji danas živi u Paliću.

Vreme smrti i razonode arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.