Na domaćem tržištu pojavio se novi, potpuno legalni narkotik. Reč je o DJ Danilovu (nema veze sa muzikom, ima veze sa kućom Bahove muzike) koji se može nabaviti u svakoj apoteci, knjižari ili biblioteci. Na udaru ove sintetičke pošasti našli su se mladi čitaoci poezije kojima glava povazdan lebdi među cirusima i kumulusima, književni kritičari svih fela i ljudi skloni naturalnoj privredi, trampi roga za sveću i muda za bubrege.

Daniluška, LSDJ, skarabej, transsimbolistička trandža, Alter Deus, požeški astral.

Unosi se u organizam tako što se guta očima. Ređe se konzumira ušmrkavanjem, lizanjem papira natopljenih ovom drogom ili prisustvovanjem DJ-evim poetskim večerima. Hronični ovisnici u listove Danilova motaju nešto teže, obično Bećkovića ili Noga. Taj koktel je ubitačan i ne preporučuje se početnicima.

DJ spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe. Svoje delovanje u organizmu ostvaruje blokirajući funkcije zdravog razuma i čula književnog ukusa. Dovodi do promena u misaonom procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju. Čak i u malim dozama od nekoliko stihova uzimanje Danilova prouzrokuje psihičke efekte i promene u percepciji. Konzumentu se najčešće priviđaju nežne kobile paranoje, zlatopiš svitaca, diskurs mirisa devica sklonih idolopoklonstvu, carstva pod injem nerotkinja, izmaglice harfistkinja, purpura umiljenje, čisti celovi neprestajne svetlosti, jastvo snošenja, sekundice, princezice, opatice, device, papučice, golubice, tuce-muce i muve ce-ce.

Veoma proširene zenice, psihomotorni nemir, nagla promena raspoloženja, bežanje od ljudi, gubitak interesovanja za porodicu i prijatelje, dezorijentisanost
u vremenu i prostoru, iluzije i halucinacije praćene suicidnim sklonostima. Osoba koja je na Danilovu često se žali da čuje glasove od srme i umišlja da se nalazi u gnezdu nad ponorom. Za sve nesreće srpskog naroda optužuje Boga Krvnika i kurvu Evropu. Najlakše se prepoznaje po nepovezanom, pseudopoetskom govoru koji obiluje ovakvim rečenicama: Zašto sam ja beli zečji um, oče moj?
Ždiru ljude lepotinje. Kroz Sibelijusa, prousti mi snežna zabava u auru. Devojčice-dušegupčice, mladeže na vratovima lepojki, rečenice slične ovoj - sve sam to dodirivao, apolitično. Lađa ustima udvorenje pozlatasto, pokojište krinovima. Sjam devici u dubravi osinjastoj. Peludna dušo vetra, spoznah i zasvedočih: jedno nije zajedno.

Poznati ruski lekar prof. dr primarijus inženjer ljudskih duša Vladimir Georgijevič Sorokin razvio je čitavu paletu tretmana zavisnosti o Danilovu. Lečenje je daleko efikasnije ukoliko se započne u ranoj fazi, a načini lečenja zavise od individue. Neophodno je da se ovisnik prvo hospitalizuje, a onda mu medicinsko osoblje naizmenično čita odabrane pesme Miše Stanisavljevića, Predraga Čudića, Milana Đorđevića i Ibrahima Hadžića. U pauzi između čitanja pacijent meditira nad stihovima Voje Despotova i Vujice Rešina Tucića, na primer Kosmos? Zaštosmos? i Duša duši luftbalon probuši. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije čitanjem sa terapijom medikamentima. Pacijentu se daje Muzin vetar, opijat koji blokira dejstvo Danilova i sprečava apstinencijalne krize. Ukoliko ništa ne pomogne, preduzimaju se drastične mere. Pacijent se izoluje, pa mu se putem razglasa recituju Pjesme iz Lore Borisa Dežulovića i Haiku, haiku, jebem ti maiku Predraga Lucića. Ovaj metod dovodi do sigurnog izlečenja ako pacijent između dva recitovanja sluša muziku grupe Činč i skupine Horkeškart.