Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

iz mraka me istrulela republika vreba.

Da se pitam ja bih ekshumiro Dražu,

stavio ga ispred vrata da mi čuva stražu.

A ministra Jonića ja bih reanimiro,

za prvog sekretara njega postuliro.

Da se pitam ja bih nadgradio dvor,

a oko dvora onda iskopao rov.

Da se pitam ja bih kulturu raspirivo

i svima bih dinastiju ćirilično tetoviro.

Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

sa Sajmišta nečastiva republika vreba.

Da se pitam a pitam se,

ja bih mogo da prođem kroz dveri

pa da po meri pokačim o bandere

sve te jadne novinare kadavere.

Da se pitam ja bih sebi pismo napisao

i tu bih izložio sledeću misao:

Hibridni narodi na me sada jure,

napravi mi muzej genocidne kulture.

Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

sa Banjice opasna me vampirica vreba.

- Halo? Šta, rekonstrukcija?

U tom slučaju, stavljam sve na crno,

bacaj već jednom to prokleto zrno.

hibridni narodi još me jure

strategija kulturna medijska

muzej

Ćirilica izmaglica

uplaši me turista il izbeglica

latinica ajfon muti

jel me to drogiro komunista ljuti.

Krunsko telo, kurje oči,

ministarstvo, sve mi cveta.

Za mene su dveri portal

još se grčim od genocida.