Beton br.141
Utorak 09. januar 2018.
Oglas za proglas
Piše: Redakcija Betona

APEL, LUDOM CHAPEL


Konzervativci vole da počnu ili oposle stvari kad su crvena slova u crkvenom kalendaru. Kao da će time odobrovoljiti višnje sile da drže stražu nad njihovim delom. Za divno čudo, plaćeni proglas sa stranice Politike, objavljen tokom proteklog vikenda (6./7. januara 2018.), nije naslovljen „Božićni apel za odbranu Kosova i Metohije“, već obično, civilno „Apel za odbranu Kosova i Metohije“. Što dodatno čudi, imajući u vidu koliko je crkvenih velikodostojnika udostojilo Apel vlastitim potpisom. Ali, biće prilike do Sretenja, Uskrsa i Vidovdana.


Do kada, poslednjepomenutog, veli predsednik Republike Srbije, valja otvoriti dveri Narodnog muzeja, zabravljene još 2003. godine. Što je čist „kulturni genocid“, kako je ocenila premijerka Vlade. Ne čudi njen artiljerijski izbor metafora. Kad je zločin u Srebrenici pod embargom da se nazove genocidom, vlastodršce neizdrživo svrbi jezik da negde upotrebe reč genocid, a ne ide da stalno glagolje o Jasenovcu. Takođe, do Sretenja se očekuje da Narodna skupština usvoji tzv. Deklaraciju o opstanku Srba(lja). Eto, biće posla za božje meleke da protektiraju ovoliko a udarničko nacionalno dušebrižništvo.


Sto sedamdeset i osam potpisnika stalo je u plaćeni oglas na stranici Politike, što u mantiji, što u civilu, što sa akademskim titulama, što sa umetničkim poprsjima i novinarskim i poslaničkim postignućima. Da je bilo više vremena i više samodoprinosa, pala bi i druga stranica Politike, k'o iz šale, i treća i četvrta, sve do čitulja, daleko bilo, da se spisak ne pomeša. Grabiće se istoričari u ne tako dalekoj budućnosti, možda i pre nego veštačka inteligencija bane među Srbe, da objektivno uznesu ovaj patriotski zanos u ovom inkluzivno zabrinutom a za odbranu spremnom skupu.


kakar3

U stroj, u stroj, za Apel svoj!


A da ti je stati pa gledati, ko je kome stao do kolena, a ko kome viri preko ramena. Ne zna se šta je čitaocu milije: da čita pre imena ili titule, funkcije ili profesije.


Nova desna koalicija, snop mudrosti serbske, politički zbor za nacionalni tor, kosmetski vitezovi reda Apela, podvižnici ispod Božićne zvezde, od tonera crnorukci, od aneksa i preambule zavetnici, osvetnici pahuljice, baroni Rezolucije 1244, trijumfatori zamrznutog konflikta.


Nema više Ovidija starog da opiše te divne političke metamorfoze: kako dss-ovci dverjanima postaju, šerlok ćerač postaje jedno sa otikvljenim dragoslavom pod šobajićevim kistom, risto the devil ruke širi sa kecmanom seniorom, Apel ljubi sive tiće đuretiće, kaleziće, pola P70 jezdi na kosovskom putu, zaglušna u Apelu ori se vika anoun „književnika“ i novinara bez dara. Još ne pade sneg da pokrije breg, ali vidi se trag potpisa vojnova dimitrija, ivane dimić i divne vuksanović, autovanih kosmetoboraca i kosmetoborkinja, nikad više građanista i građanistkinja. Tušta i tma tu je episkopa, protojereja i đoga, da ne nestane genocidnoga duha potpis umeće aleksa buha, i kada je bilo svima svega dosta potpis je stavio čavoški kosta. Samo jedan, samo jedan fali, Dado Đurić mali, i njegov kolektivni portrait: „Fantazmagorična klet“. Ko klet, ko uklet a svaki zaklet: dogodine u Prizrenu. Na Dokufest.


To je nama naša borba dala, da naspram ovakvog Apela imamo Vučića za evroujediniteljskog maršala. Dok opozicija mrakogledi: daje više no što mu se traži, za zrno soli daje celo jaje. A nas klevetahu a mi ne dasmo, pališe nam prelaze a mi odolesmo, preambulu i pahuljicu u kamen uklesasmo, a on, sve daće i prodaće za zapadnu šarenu lažu, tako nam kažu. A mi, ćiju-ći, mi smo mali, nismo znali, ćiju-ći, kako kosmet odbraniti, ali mi ćemo, ćiju-ći, ćiju-ći, brže bolje, bolje brže neg' sporije, kosmet povratiti. Apel viče: živeo zamrznuti konflikt, ako treba nek se mrzne sve do kraja sveta, pa neka ga Raspeti odmrzava kad ponovo svrne. Demokratska opozicija viče: bili smo bolji, sjajna glazura, nacionalno punjenje. Vladar viče: ne damo i nećemo dati, baldisali ali nećemo spavati, idemo tamo kuda treba ići, i tamo i vamo, da se ne vidi da foliramo i samo se vrtimo u mestu, u krug, u krug, ta budi nam napredni drug, jer tek tako pogodićemo metu: doveka diktatori a kosmet, svi srbi i oni drugi, u sirotinji i jalovosti neka tavori.


Jer Apel naš je chapel

Jerusalim i kolevka

Odbrana do smrti nasušni napev

Potpiši i veruj naša je popevka

Dobrovoljni konflikta neka smo taoci

Kosovskog čvora da budemo praoci

I Nedićev Apel potpisali bismo rado

Nikad nijedan Srbin da ne bi strado

Kosmet je naša Valhala

Kosmet je naša Valhala

Apeluj ili nek te nosi vrana i ala

Vreme smrti i razonode arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.