Povratak Gorana Davidovića Firera, nekadašnjeg istaknutog člana Nacionalnog stroja, kasnije jednog od osnivača Nacionalnog srpskog fronta, u Srbiju, bio je jedna od važnih tema prethodne sedmice. Glavno pitanje, očekivano, bilo je šta njegov povratak znači za sve razvijeniju (ekstremnu) desnicu u Srbiji, njeno širenje i umrežavanje.

 

Tako se u prvim danima nakon povratka Davidović susreo sa Pavlom Bihalijem i Aleksandrom Buhancem iz pokreta Levijatan, Jovanom Stojković, antivakserkom iz udruženja „Živim za Srbiju“, Vojislavom Šešeljem iz Srpske radikalne stranke, Andrejem Fajgeljem, Mišom Vacićem iz Srpske desnice.

 

Istovremeno, u javnosti su se iz istog tabora čule najave izlaska na izbore. Sam Davidović je u intervjuu iz novembra 2019. najavio mogućnost izlaska na izbore organizacije Nacionalni srpski front čiji je jedan od osnivača, a Pokret Levijatan na konferenciji za medije održanoj 11. februara najavio je izlazak na parlamentarne i lokalne izbore u, petnaestak opština. Srpska desnica već duže vreme po Srbiji osniva lokalne odbore, a pre nekoliko meseci na izborima u Medveđi prešla je cenzus. Prema navodima medija, ova organizacija čiji je predsednik Miša Vacić, učestvuje u vlasti u Vranju sa 5 odbornika, pristupili su joj jedan odbornik u Požarevcu, odbornica i zamenica predsednika Skupštine GO Niška Banja, kao i jedan odbornik u beogradskoj opštini Vračar.

 

Prvi javni nastup po povratku, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom Goran Davidović imao je, očekivano, na TV Hepi, gostujući sa Mišom Vacićem u Jutarnjem programu koji vode Milomir Marić i Katarina Korša.

 

Tu smo između ostalog mogli da čujemo da Davidović ipak ne namerava da izlazi na izbore ili makar ne ove godine, te da mu je nadimak „Firer“ nametnut od strane medija, kako Nacionalni stroj praktično nije ni postojao, kako nikada nikome nije pretio. Miša Vacić bio je jednako zbunjen navodima iz medija da vrše promociju ksenofobije i ultranacionalizma. „Ne znam, ja bih voleo da mi se citira jedna“, nevino je odgovorio na pitanje Korše koje to ekstremističke poruke, prema navodima medija, šalju.

 

Tako smo još jednom videli nešto što je zajednička karakteristika raznih ekstremno desnih pojedinaca/ki i organizacija. Prosto, ne vole da ih se zove, oh, tako nepopularnim pojmovima „nacista“, „fašista“, pa eto i „Firer“. Oni uvek samo „brinu za životinje“, „ukazuju na korupciju u farmaceutskoj industriji“, „prokazuju kriminogena ponašanja“, „štite srpski narod“, itd. Oni koji ukažu na ekstremno desni karakter njihovog delovanja, dobijaju nazive „liberaši“, „eunijati“, „izdajnici“, „mrzitelji Srba“ „osetljive pahuljice“, „histerici“, „strana agentura“ itd.

 

Davidovićev povratak u Srbiju otvara nove mogućnosti za njegov politički angažman, iako ni u Trstu nije sedeo besposlen. Boravak u inostranstvu koristio je i za ostvarivanje svojevrsne međunarodne saradnje, povezujući NSF sa srodnim organizacijama iz Italije i Evrope.

 

Ukoliko bi se pak Nacionalni srpski front predomislio i izašao na izbore, hajde da vidimo kakav politički sadržaj nude ovi mladi ljudi i njihov istaknuti osnivač i ideolog, fini mladi gospodin, „otac troje dece, srpski rodoljub, politički emigrant, neosuđivan“?

 

Socijalna pravda, širok socijalni program, zaštita za najugroženije građane Srbije, besplatno zdravstvo, besplatno obrazovanje, krov nad glavom za sve (dobro možda ne baš za sve, ali za neke svakako), pružanje pomoći starijima, zdrava ishrana, zadrugarstvo i spas (srpskih!) sela, zaštita životinja i očuvanje životne sredine. Zvuči fino, zar ne?

 

Za sve su, normalno, krivi – komunisti. „Sve odluke nelegitimnih antisrpskih i komunističkih zasedanja AVNOJ-a moraju biti oštro osuđene i ukinute“, kažu dežurni rodoljubi. „Komunistička revolucija, nametnuti građanski rat 1941-1945. i vladavina titoista naneli su nenadoknadivu štetu srpskom narodu. Ta katastrofa je uticala i na građanski rat i sukobe devedesetih godina 20-og veka. Zbog toga je potrebna snažna inicijativa da se izvrši oslobađanje od svih vidova štetnih marksističko-lenjinističkih, staljinističkih, trockističkih i titoističkih uticaja. Raskid sa komunističkom prošlošću je bitan i mora se sprovesti temeljito. Potrebna mera je zabrana vršenja javnih dužnosti za sve one koji su se aktivno bavili politikom u okviru marksističkih organizacija i tako se ogrešili o srpski narod. Ratni zločinci iz građanskog rata 41-45. i ubice iz perioda posleratnog terora nad srpskim narodom nisu više među živima i ne može im se suditi, ali se zato mogu izbrisati njihova imena data ulicama i trgovima.“

 

Razume se, stvarno je bio strašan taj teror besplatnog obrazovanja, zdravstva, krova nad glavom za sve, socijalne pravde, jednakosti. No da vidimo, po oslobođenju od komunističke napasti, šta su planovi za oporavak?

 

„Za nas je ideal Srbija u „svojim istorijskim granicama koje obuhvataju sve srpske zemlje“. Koje su to, pitate se? Kašće NSF – „Pored male Srbije (u avnojevskim granicama), srpske zemlje su: Metohija, Kosovo i Vardarska Makedonija. To je srpska zemlja odvajkada, tu je bio centar većeg dela srpske srednjovekovne države i nju smo krvlju okupali i večno obeležili kao srpsku u oslobodilačkim ratovima od 1912 -1918. Srpska je severna Albanija do reke Drim uključujući i Skadar. Srpski su Bačka, Banat, Srem, Baranja, Slavonija, Lika, Banija, Kordun, i srpska Dalmacija sa velikim delom ostrva. Srpska je Hercegovina i Bosna, kao i celokupna teritorija sadašnje Crne Gore.“

 

Niko u Srbiji ne zagovara Veliku Srbiju, to su liberalne izmišljotine, često će reći oni sa desne strane političkog spektra. „Naša ideologija je integralno srpstvo“, kažu Ciljevi i načela NSF, a oni će se „nepokolebljivo zalagati za jedinstvo srpskog naroda u Srbiji, ali i ujedinjenje svih Srba i ujedinjenje svih srpskih zemalja.“

 

Otvorenih shvatanja i puni tolerancije, NSF će dati pravo svakom da se nacionalno i verski izjašnjava kako želi. „Međutim država ima diskreciono pravo da ne prizna izmišljenje nacionalne pripadnosti nastale diferencijacijom po regionalnoj pripadnosti poput Crnogoraca, Makedonaca, Bošnjaka, Vojvođana i slično.“ Ako nema drugih naroda, nema ni problema. Šah-mat.

 

Uz zabranu „propagiranja seksualnih nastranosti“, imperativ je negovanje „braka kao svetinje i topline porodičnog doma“. „Promovisaćemo majčinsku čast koju želimo da vratimo našim ženama i majkama.“, a u sklopu „borbe protiv izumiranja srpskog naroda“, kaže NSF. Državljani Srbije koji ne žele decu plaćaće poseban porez, a pored toga država je „dužna da svakom građaninu koji to želi pronađe bračnog druga kroz državne agencije koje bi se time bavile“. Ženama je abortus, kako drugačije, zabranjen - „utrobno čedomorstvo se mora krivično goniti kao i ubistvo“ - a isplaćivali bi „beneficije za svako novorođeno srpsko dete ali i za decu svih onih manjina u Srbiji koje imaju mali natalitet“.

 

Kako “multinacionalne kompanije vrše trovanje našeg naroda“, NSF bi dotaljno ispitivao „Nepotrebno vakcinisanje dece i odraslih kao i prekomerno prepisivanje sumnjivih lekova“

 

Zalaganje za zadrugarstvo, ratarstvo i stočarsku proizvodnju podrazumeva i „ograničenje pretapanja seoskog stanovništva u gradove“. Ekonomski gledano, blagodeti za srpski živalj omogućiće se smanjenjem poreza, „fleksibilnijom poreskom politikom“, a „svi oni koji zapošljavaju nove radnike bi neko vreme podsticajno trebali biti oslobođeni plaćanja jednog dela poreza.“ Trima rečima – „štedljiva domaćinska politika“, uz „organizovanje javnih radova“ koje bi između ostalog „smanjilo nezaposlenost“.

 

„Protiv smo pljačkaške privatizacije državne imovine i protiv spoljne liberalizacije“, ali istovremeno se mora „vratiti imovina oteta od strane komunističke vlasti, kako Srpskoj pravoslavnoj crkvi tako i porodicama onih kojima su komunisti konfiskovali nepokretnu imovinu.“

 

Red i mir čuvaće policija, koja „mora biti besprekorna“, ali bi NSF instalirao i „civilnu zaštitu, seoske i gradske straže koje će uz dobru zakonsku regulativu pomagati u čuvanju reda.“

 

„Nisam fašista, ja sam verovatno nešto gore od toga“ – stoji u jednom intervjuu koji je Davidović dao krajem prošle godine. Ako nemamo termin za „nešto gore“ za sad, nacizam i fašizam su sasvim ok. A kad vas budu ubeđivali da nisu fašisti, hoćete li im poverovati? Pitam, jer – tu su.