Beton je bio udruženi kulturno-umetnički poduhvat članova originalne redakcije. Redakciju smo razumeli pre svega kao agenturu (kako drugačije), koja će prateći svoje poetičke odrednice obezbediti uređeno, osmišljeno štampano/digitalno mesto u medijskom polju i redaktorsku podršku za objavljivanje tekstova i vizuelnih priloga naših cenjenih autorki i autora pretežno sa jugoslovenskog prostora, ali i iz bivšeg i sadašnjeg susedstva - ti objavljivani autori i njihovi čitaoci su sa redakcijom činili političko i estetičko polje Betona. Zato smo nastavili sa radom i pošto je originalna redakcija počela da se osipa. Pored toga, i važnije od toga, što je autorski projekat određenih ljudi sa imenima i prezimenima, Beton je „osvojeni“ javni prostor, zajedničko dobro. Ne pripada nikome pojedinačno ni korporativno, ne bavi se samopromocijama i ne servisira pojedinačni interes, ne zarađuje novac, ne duguje usluge. Pripada autorima i čitaocima, postojaće dok bude takvog autorskog i čitalačkog „interesa“ (a ako je suditi prema posećenosti portala www.elektrobeton.net, takav interes postoji).

Kako poslednji član te nekadašnje postave sada napušta redakciju, to je neophodno objaviti kraj prvobitnog zajedničkog poduhvata. Ali verujemo da niko nema pravo da na svoju ruku ugasi svetlo i zalupi vrata. Može samo da preda ključeve, kad se umori.

To sada i činimo, dvanaest godina je bilo taman dosta, Beton preuzima dokazana ekipa koja na ovim stranama i u okolini odavno objavljuje, u sastavu: Aleksandra Sekulić, Jelena Veljić, Dušan Grlja, Dejan Vasić.

Počinje Beton faza 2. U štampi i na netu. Betoniranje proklete avlije se nastavlja, ali promenu svakako treba markirati.

Nova redakcija donosi svoju uređivačku politiku i svoja tematska opredeljenja, ali egida pod kojom se radi ostaje ista: širenje prostora slobode, uvek protiv cenzure, protiv svakog dogmatizma; protiv revizionizama; protiv nacionalističke matrice i relativizacija devedesetih godina 20. veka; protiv „zavere ćutanja“ i kalkulantskog (s)polovičnog buntovništva; protiv patrijarhalnog nazadnjaštva i bajatih laži o slobodnom tržištu.

Tomas Man je na jednom mestu, kroz misli svog junaka, iskoristio sentencu o đavolu kao istinskom gospodaru svakog entuzijazma. Neka i bude tako, entuzijazam je i potreban i dovoljan pogon, jer nešto drugo na osnovu čega bi se delovalo i što bi entuzijazam činilo izlišnim, ovde ne postoji. Zato čestitam novoj redakciji na entuzijazmu.

Pozivamo dosadašnje autore da nastave saradnju sa Betonom, pozivamo nove autore da se uključe. Redakcijska mejl adresa je otvorena i funkcionalna.

Korektno je da o promeni obavestimo i sve koji su nas tužili ili koji bi tek da tuže, prete ili tako što: dakle, za ono što je pisano i objavljivano do marta 2019. treba da tražite nas „stare“, a za sve posle hvatajte ove „nove“.

Zahvaljujemo se dnevnom listu Danas na dosadašnjem gostoprimstvu, popijenim tužbama i tek minimalnim povremenim negodovanjima, očekujemo da se na obostranu sreću suživot u razumevanju i zajedničkim nevoljama nastavi. Idemo dalje. S KiMonom ili na njemu. Nadamo se da nikad nećemo morati da štampamo sve čime raspolažemo.