Analizirajući nastanak i razvoj Ruskih paviljona u beogradskom naselju Karaburma, Dubravka Sekulić će problematizovati zaokrete koje je stambena politika doživela u prelasku iz socijalizma u kapitalizam. Polazeći od planske izgradnje jedinica kolektivnog stanovanja i prateće infrastrukture do, u početku suptilnog a zatim sve agresivnijeg, širenja stambenih jedinica na zajedničke prostore, njeno interesovanje obuhvata i problem krajnje privatizacije i izgradnje (nadgradnje) na "ekstra teritoriji" stambenih blokova. Kroz ovako postavljenu analizu, istraživanje koje je sumirano u knjizi Glotzt Nicht so Romantisch! O ekstralegalnom prostoru u Beogradu, prati promenu ne samo stambene politike već i ideologije i političkog i ekonomskog sistema koji se pomera od zajednice ka pojedincu.

Dubravka Sekulić je arhitektica i istraživačica koja se bavi temama vezanim za transformaciju javne sfere u savremenim gradovima, zajednička dobra, prostornu pravdu i prostorne implikacije neoliberalnog urbanizma. Od njenih recentnih projekata izdvajamo  izložbu Tri tačke oslonca: Zoran Bojović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (2012.) koja se kroz fokus na Zorana Bojovića i aktivnosti Energoprojekta u Africi i na Bliskom istoku bavi vezom jugoslavenskog modernizma i pokreta nesvrstanih. Akademija Jan van Eyck objavila joj je u 2012. dve knjige: Glotzt Nicht so Romantisch! On Extralegal Space in Belgrade i Surfing the Black, o crnom talasu u jugoslavenskom filmu, nastalu u saradnji sa Žigom Testenom i Galom Kirnom. Trenutno je doktorantkinja na Institutu za istoriju i teoriju arhitekture, Departmana za arhitekturu federalnog tehničkog instituta u Cirihu.