DOMAROVE KLETVE I DRUGE GADOSTI
Nepristojna ponuda Srđanu V. Tešinu eskalirala je u bezbednosni problem – napadnuta je njegova pokretna imovina. Najpre je bivši direktor Kulturnog centra Kikinda (KCK) Tešin javno odbio da potpiše Aneks o ugovoru kojim je raspoređen na mesto „referenta za tehničke poslove i poslove održavanja“, poimence poslavši predsednika opštine Kikinda, njegovog savetnika, njegovog zamenika, predsednicu Skupštine Opštine, članicu OV za kulturu i v.d. direktora KCK u embrionalno doba, nazvavši ih bandom fašističkom, odnosno („na srpskom“), bandom pokvarenom. Potom je nepoznati neko (više njih?) „polomio retrovizor“ na kolima S. V. Tešina, „bacio petardu na auto i oštetio bravu“. U međuvremenu, u petak 3. januara, u Kikindu je kao ambasador dobre volje je došao državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić, koji je izjavio da se „stiče utisak da se tu radi o nedopustivom narušavanju integriteta jednog uglednog književnika“.
Ugledni književnik na prekvalifikacijama (nije Nogo)
Po promeni vlasti, posebno u lokalnoj samoupravi, koja po pravilu ne obiluje gomilom respektabilnih kandidata, kada neizostavno usledi podela osvojenog plena i seča direktora koje je postavila prethodna partijska nomenklatura, obično razrešene direktore ovi novi gurnu u zapećak, na mesto nekog urednika, pomoćnika, savetnika ili člana nekog od odbora dotične ustanove. To što su kikindski naprednjaci Tešinu kao bivšem direktoru ponudili da bude domar (ili hauzmajstor, kako lingvistički podseća Miša Vasić) svedoči o njihovoj ne-višeznačnoj želji da ga po drugi put degradiraju i ponize. 2005. godine ista personalna nomenklatura, tada u stranačkim dresovima radikala, Tešinu je uručila otkaz sa mesta urednika opštinskom listu Kikindske novine. Tešin je tako dvostruka ogledna žrtva: trebalo je iznova poniziti starog pacijenta polemičkog jezika i trebalo je degradirati kadar Demokratske stranke, makar bio i nestranački, prethodno ga uvalivši u kal optužbi za neodgovorno, neprofesionalno i štetočinsko upravljanje KCK-om.
Dimenzija međustranačkog revanšizma izbila je u prvi plan tzv. rata saopštenjima nakon epizode sa Aneksom ugovora i Tešinovim blasfemičnim njet. Uz Demokratsku stranku koja „zahteva od nadležnih organa da zaštite nagrađivanog pisca, kulturnog radnika i smenjenog direktora Kulturnog centra Kikinda Srđana Tešina od napada, zastrašivanja i političkog progona kom je izložen“, sličnim saopštenjima su se oglasili Srpsko književno društvo i Srpski PEN centar, kao i Građanska Vojvodina, uz ocenu da je reč o „progonu i šikaniranju“ i „bahatom divljanju vlasti i nastojanju da se bez posla ostavi književnik koji je u protekloj deceniji, zajedno s nekoliko svojih mlađih kolega, od Kikinde napravio jednu od najprepoznatljivijih tačaka na književnoj i kulturnoj mapi Srbije”. Njima nasuprot je lokalno rukovodstvo naprednjaka u Kikindi negiralo da je Tešinu ponuđen posao domara već jedino ono što mu po sistematizaciji radnih mesta pripada, te je optužilo bivšeg direktora KCK-a da je „mimo zakona“ sebi „dodelio veći koeficijent za oko 10 ili 30.000 dinara veću platu“. Srđan V. Tešin je negirao ovu optužbu i najavio pokretanje tužbe.
Čistim, pa šta? (Kampanja Ministarstva kulture za upošljavanje bivših direktora)
Zanimljivo, setimo se, januara 2010., SKD je ostavilo na volju svojim članovima da se izjasne o progonu i sramnoj smeni Sretena Ugričića sa mesta upravnika NBS, dačićevski difamiranog da je sa grupom članova Foruma pisaca podržao terorizam koji je u svom tekstu navodno promovisao crnogorski pisac Andrej Nikolaidis. Srpski PEN centar je još sramnije ćutao da bi na pritisak svojih kolega iz Danske nekako smuljao ekvilibrističko saopštenje i okačio ga na opskurno mesto na svom sajtu, taman tako da niko od medija to ne primeti a vlast ne zaboli. Još zanimljivije, na Ugričićevo mesto, kao kadar DS-a, iz Ljajićevog Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, dolazi Dejan Ristić, istoričar, onaj isti Tasovčev „plavi šlem“ koji iza Tešinovog domarskog aneksa šerlokovski stiče utisak o „nedospustivom narušavanju integriteta uglednog književnika“.
To je onaj isti v.d. Upravnika NBS koji po svom naimenovanju Sašu Ilića, Tešinovog ispisnika iz „Psećeg veka“ smenjuje s mesta urednika izdavačke delatnosti NBS i šalje u podrum ove ustanove da autor „Berlinskog okna“ ili zbornika NBS „Kako čitati“, „Šta čini dobru knjigu“ i „Politika tajne“, paja od prašine stare knjige i čekira ispravnost njihove signature. En passant donevši uredbu koja po cenu otkaza zabranjuje zaposlenima da govore ili pišu o novim NBS vremenima, oličenim u svadbarskom kićenju biblioteke trobojkama, dežuranju naoružanih policajaca i servilnom prijemu brojnih ambasadora i državnih funkcionera. Ali, narušeni integritet takođe „uglednog književnika“, Saše Ilića, nijedna od stranaka se nije setila da zaštiti jer ga nijedna na to mesto nije postavila. Kao što se nijedna od esnafskih organizacija pisaca nije oglasila, budući isuviše blizu zaslepljujućem sjaju privilegija prethodnih vlasti.
Predlog za Tasovca: Honorarni posao domara umesto nacionalne penzije!
Da li je ugledni kikindski pisac, uistinu jedan od važnijih u svojoj generaciji, sebi neovlašćeno povećao koeficijent skoro da je sasvim nevažno spram agresivnog revanšizma koji prema njemu i svima koje je u Srbiji imenovala Demokratska stranka sprovodi Srpska napredna stranka, jedan megalomanski partijski bastard nalik legiji stranaca, prepun ostrvljenih izbeglica iz drugih stranaka i mešetara. Jednako kao i naprednjački maltretman kikindskog pisca radikalskim metodama, bodu oči i izazivaju gađenje dvostruki standardi kulturne elite u Srbiji, koja je oportuno pristala na klovnovsku ulogu nečasne bedinerke u međustranačkom ratu naprednjaka i demokrata.
Svejedno je da li će Srđan V. Tešin obući plavi domarski mantil (kako ga epistolarno savetuje Miloš Vasić), dobiti drugo, prikladnije mesto u Kulturnom centru, ili, daleko bilo, fasovati otkaz – beda naše kulturne scene ostaje nepromenjena. Nikakav wizard menadžer Tasovac, koji nikako da obznani plan svoje kulturne politike, ne može da od izdržavanih kukavica ispili principijalne umetnike-građane.