Naredne godine Evropa obeležava sto godina od izbijanja Velikog rata, u čemu će i Srbija uzeti učešće. Ova godišnjica, ne samo u našoj sredini, otvorila je prostor za kontroverzna tumačenja Prvog svetskog rata, posebno prirode atentata Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika, delovanja „Mlade Bosne“, uloge „Crne ruke“ i politike tadašnje Vlade Srbije, kao i njegovih posledica – stvaranja novih država u Evropi, revolucije 1917. godine u Rusiji i nastanka uslova za uspon fašizma.

U srpskim medijima vode se polemike da li je Gavrilo Princip revolucionar ili terorista, da li je politika srpske Vlade bila samoubilačka a stvaranje zajedničke države propuštena šansa ili istorijska zabluda, da li se rat mogao izbeći ili učiniti da broj vojnih i civilnih žrtava bude manji. Zašto je ova godišnjica važna kako za istorijsku nauku, tako i za aktuelnu politiku u Srbiji?

U okviru projekta Ka razvijenoj demokratiji na 14. tribini Betona: „Veliki rat – sto godina posle“, učestvuju istoričari: Olga Manojlović Pintar, Danilo Šarenac i Srđan Milošević.

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski

Projekat se realizuje uz pomoć Fond za otvoreno društvo.