poslednji broj    2009    2008   2007   2006	BETON BR.84  DANAS, Utorak 17. novembar 2009.   Piše: Redakcija Betona UMESTO UVODNIKA     Bauk Betona prestao je da se širi. Sada armiramo temelje regionalnog umrežavanja. Već 14 meseci traje uzajamno kritičko skeniranje srpske i hrvatske književne scene koje sprovodimo u saradnji sa zagrebačkom knjižarom Booksa. Drugi krak saradnje odavno je porinut u Ulcinju i čini ga časopis Plima plus; treći se overava ove nedelje u Sarajevu na 10. evropskim književnim susretima. U ovom broju Betona donosimo drugi po redu izbor tekstova iz časopisa Zarez, našeg strateškog partnera iz Hrvatske posle Feral Tribune-a. Betoniranje prokletih avlija se nastavlja…  BETON BR.80  DANAS, Utorak 22. septembar 2009.   Piše: Redakcija Betona OVO NIJE ZEMLJA ZA NAS     Faktičkom zabranom Parade ponosa država Srbija je stala na stranu uličnog ološa i srpskih neonacista. Srpska policija nije u stanju da obezbedi šetnju u getu od Studentskog trga do Trga Republike, javni tužilac javni poziv na linč pripadnika LGBT zajednice grafitima i plakatima smatra legitimnim političkim stavovima, razulareni huligani prebijaju na smrt svakog ko im se zatekne na putu, Vrhovni sud Srbije zabranjuje knjigu o Aleksandru Tijaniću zbog neovlašćenog citiranja, izvršna vlast teroriše medije, TV B92 pod pritiskom iz kabineta predsednika Srbije ukida „Retrovizor“ Ljubomira Živkova... Nacija je eutanazirana sportom i nastupima reprezentacije, dobrohotni intelektualci Paradu ponosa ocenjuju u kategorijama ukusa a ne elementarnih ljudskih prava, crkva Sodomu i Gomoru vidi u šetnji pod zastavom duginih boja a ne pod skutima vladike Pahomija, u mitraljezu vladike Filareta ili u blasfemičnom huškanju vladike Amfilohija... Srbija Borisa Tadića postepeno se preobražava u autarhičnu Rusiju Vladimira Putina. Bila to namera političke elite i tajkuna ili izraz njihovog malignog slepila i nesposobnosti, građanski otpor je neminovan.  BETON BR.66  DANAS, Utorak 10. mart 2009.   Piše: Redakcija Betona SLUČAJ MALOG SILEDŽIJE     U četvrtak, 5. marta 2009., u Knjižari-kafeu Službenog glasnika, svoje vreme za predstavljanje novih knjiga kritika Ljubiše Jeremića Književnost razlike i Radivoja Mikića Pesnička posla, njihov urednik, Gojko Tešić, posvetio je napadu na neimenovanog novinara koga je nazvao „multikulturalnom ništarijom“, zamolivši ga da ubuduće ne dolazi na promocije knjiga koje Tešić potpisuje kao urednik, budući da dolazi sa „zlim namerama“. Kako Gojko Tešić nije otkrio ime tog novinara (barem je upotrebio muški rod imenice tako da znamo da nije mislio na novinarku), rekavši prisutnima da taj novinar „dobro zna o kome se radi“, to neću učiniti ni ja koji sam promociji prisustvovao kao novinar Radio Beograda 2 koji prati nove knjige u oblasti književnosti. Neka ovaj tekst bude preventivna reakcija u ime svih novinara, i onih kojima je urednik Tešić odao priznanje, a izložio ih neprijatnosti slušanja polemičke reakcije, ne upoznavši ih sa svojim motivima ni sa svojim anonimnim korespondentom, i onog jednog koji se nije javio, možda ne prepoznavši se u navedenim citatima. Obračun sa novinarima nije nova stvar na srpskoj javnoj sceni: neki novinari su vekovali na crnim listama, neke u haustorima i ulazima zgrada sačekuje „tačka metka na kraju“, nekima namesto saksije na simsu podmeću kašikare, neke šutiraju u studiju pred TV kamerama, a neki se, eto, javno proglašavaju nepoželjnim osobama za konferencije za novinare jedne državne izdavačke kuće, kakav je Službeni glasnik. Ono što je novo jeste da se to čini javno, u prisustvu „sedme sile“, autora promovisanih knjiga i saradnika Glasnika, koji ćutke prelaze preko javno izrečenih kleveta i zabrana. Nekima ništa nije jasno, mada svejedno ne pitaju o čemu i o kome je reč; neki se duboko stide, mada se ni oni ne oglašavaju povodom verbalnog nasilja kome neposredno prisustvuju, neki možda i uživaju u igri detekcije: na koga li je urednik Tešić mislio. Da nevolja bude veća, sve ovo dešava se u instituciji čije edicije uređuju ugledni stručnjaci: Jovan Babić, Milan D. Ristović, Jovica Trkulja, Ilija Vujačić; institucija koja je nedavno ustanovila Nagradu Desimir Tošić „koja afirmiše istinu, vrednosti i pozitivnu kritiku društva i vremena“; institucija čiji prvi čovek predstavlja Demokratsku stranku. U takvoj instituciji, jedan od njenih urednika, Gojko Tešić, daje sebi za pravo da zloupotrebljava konferenciju za novinare u privatne svrhe za obračun sa neimenovanim novinarom, da iznova katalogizuje novinare na poćudne i nepoćudne i da određuje ko sme a ko ne sme da dođe na novinarsku promociju. Pošto je cela stvar još uvek obavijena velom misterije, jedino što se mora učiniti u početnoj fazi ovog incidenta koji je nastao na relaciji Gojko Tešić - novinar X, jeste upoznati javnost sa ovim nemilim i neočekivanim transferom velja-ilićizma u sferu kulture i književnosti i insistirati kod Službenog glasnika, koji snosi odgovornost za svoje urednike kao i za to kako se odvija komunikacija sa novinarima, da upute Gojka Tešića kako da primereno kanališe svoju frustraciju i mržnju. U suprotnom, uz navijače koji mlate i prže policajce kako im se prohte, bez ikakvog straha ni od suda ni od kazne; uz srednjoškolce koji maltretiraju slabije od sebe i sve to snimaju za you tube; uz radikalske psovke, kletve i noževe, sva je prilika, zapatićemo na duže i u kulturnim institucijama bahate nasilnike, koji očito smatraju da im partijska knjižica, moćni prijatelji i participacija u vlasti omogućava nekontrolisanu osionost i samovolju. Na potezu su Službeni glasnik i Demokratska stranka Saša Ćirić