poslednji broj    2009    2008   2007   2006	BETON BR.34  DANAS, Utorak 11. decembar 2007.   Piše: Redakcija Betona UVODNA REČ   ŠTEMUJU LI KOD VAS? Nedavno je na naš redakcijski mejl stigla reakcija s one strane, i to na jedan pomen prezimena pesnika Grujičića u teorijskoj analizi Boška Tomaševića, u prethodnom broju Betona. Pesnik i direktor „Brankovog kola“, dojučerašnji funkcioner DKV i eliminator višejezičnih tabli, oglasio se povodom objavljivanja teksta pod naslovom „Pesnik jedne dimenzije“, zahtevajući da mu se na stranicama Betona ustupi isti onaj prostor koji je dobio naš saradnik Tomašević. Da se razumemo, rubrika „Mixer“ je jedina specijalizovana rubrika u zemlji, ako ne i u regionu, koja se bavi dekonstrukcijom književnih i paraknjiževnih tekstova ugrađenih u temelj retrogradnog kulturnog modela. Tekstovi u ovoj rubrici ne bave se novčanim proneverama, ličnostima pojedinaca, krivičnim prekršajima ili sličnim rabotama, već vrlo preciznom analizom književnih dela i demontažom njihovog ideološkog potencijala. Stoga kada Boško Tomašević iznese stav da je poezija određene skupine pesnika neprevodiva na svetske jezike, odnosno na jezik savremenosti, onda to ne predstavlja nanošenje duševne boli imenovanim pesnicima, već kritički stav koji se može opovrgnuti samo na jedan način: podnošenjem na uvid neke njihove prevedene zbirke pesama i to kod svetskih izdavača koji drže do književnih standarda. A to se bar lako može utvrditi (Videti: Beton br. 21). Ukoliko se tako nešto dogodi, molimo vas da nas obavestite. Rado ćemo usvojiti vaš prigovor. Međutim, dok se tako nešto ne dogodi, vaše replike ćemo objavljivati na našem sajtu (www.elektrobeton.net), u rubrici „Štemovanje“ koja je namenjena uspostavljanju širokog društvenog dijaloga o problemima kojima se Beton bavi. Zahvaljujemo vam još jednom na interesovanju i podsećamo vas da za koji dan izlazi naša knjiga sa tekstovima iz rubrike Mixer, koja može poslužiti kao odličan vodič za dobro pisanje i kritičko mišljenje.  BETON BR.31  DANAS, Utorak 30. oktobar 2007.   Piše: Redakcija Betona UVODNA REČ   Redakcije Ekonomista i Betona, zajedničkog projekta grupe autora i dnevnog lista Danas, ovogodišnji su dobitnici nagrade NUNS „Dušan Bogavac“. Obe redakcije beskompromisno i lucidno kritikuju konzervativne i antievropske ideje i postupke, koji Srbiju guraju na periferiju, i u kulturnom i u ekonomskom smislu, ocenio je žiri. Polovina ove nagrade dolazi u ruke Betonu posle 30 brojeva i gotovo godinu i po izlaženja. Relativno brzo i prilično neočekivano, kuloarski mrmor i uglavnom javno ignorisanje smenio je blesak uticajnog priznanja. Ono je dodeljeno mlađim autorima koje još nije budio prasak kašikare na simsu, koje ministar nije šutirao u studiju ili služba povlačila po sudovima i po žutoj štampi. Komesari, Crveni Kmeri, kineski banditi, reprezenti NVO-estetike, simulacija buntovništva, serkl drugara sa fakulteta..., skromni su dometi naših javnih zasluga. U kontekstu građanskih inicijativa nevladinih organizacija i medija (od Peščanika do Republike), Beton se javio kao potreba da se oštroj kritici podvrgne kultura, to najzapuštenije polje našeg društva. Sedam godina nakon promena, aveti ratnog zločina i odgovornosti srpskog društva izmiksovani su sa legalističkim unapređenjem ratnih profitera u vodeće biznismene i tranzicionom devalvacijom kulture u kojoj su reklama, udvorištvo i praznoslovlje postali zamena za stručnu i iskrenu kritiku. Hvala našim saradnicima i čitaocima, hvala našim kritičarima i protagonistima naših tekstova na inspiraciji. Betoniranje proklete avlije se nastavlja.  BETON BR.28  DANAS, Utorak 18. septembar 2007.   Piše: Redakcija Betona UVODNA REČ   Psovanje publike se nastavlja na stranicama NIN-a. Uprkos tobožnjoj uglađenosti i glumljenoj političkoj impotenciji, ninovci u politici, baš kao i u književnosti, igraju dosledno ulogu u jednoj provincijalnoj handkeovskoj predstavi, prepunoj sputuma i dreke. NIN-ovska je retorika besprizorna poput crkve koju kapitalni ministar podiže na mestu gde je Filaret zaveo „apsolutni post“, dok se njihova interpretacija prošlosti ne razlikuje od hvalisanja ražalovane crvene beretke u kafani. Intervju Petera Handkea, koji je preneo ovaj nedeljnik, poslužio je kao potvrda „odozgo“ da su njihovi uvodničari u pravu, da je Legija u pravu, da su u pravu svi oni što su se dizali na Sprem’ te se, sprem’ te... U toj maloj provincijskoj predstavi, novinari, pisci, sufleri i tobožnji intelektualci su postrojeni baš onako kako Handkeove didaskalije nalažu, sa isturenim stražnjicama prema publici. Stoje tako raspojasani u prljavom donjem vešu, nasred najvećeg klozeta Evrope (© Bernhard), koji se iz Austrije odavno preselio u Srbiju. Ovde mogu Filareta proglašavati za sveca, Miloševića i Mladića za heroje, na RTS-u mogu pričati kako su premijera ubili Albanci i kako je Karadžić nevin. Samo još tu mogu govoriti što im je volja. I svi oni to čine, jer baš kao i njihov pisac Handke, žele da budu junaci neprovetrene kloake. Vreme je, međutim, da se o recentnoj prošlosti u ovom društvu pokrene ozbiljna rasprava, a ona zahteva i drugačiji jezik. Potrebno je, dakle, za početak napustiti handkeovsko-miloševićevski klozetski diskurs i ući u jezik evropske sadašnjosti. Može li NIN to?