Svega ima kad zaboli, hladovine, ptica

Pitkih tema, lakih razloga

Prozor se može odškrinuti

Čak je i grmljavina plava

Sivoplava

Iako neprikladna i u metafori

Svega ima kad zaboli, pojmovi koji su

Nespojivi u tvome vlasništvu,

Scenografska poetika, ona koja briše

Drvene i staklene, glatke ploče šanka

Tamo gde se pod dupetom na uzdignutoj oblici

Rascvetava tema za temom, crevo za crevom

Stomačna podloga načeta ranom od rajferšlusa

Svega ima kad zaboli, svest o sebi i pristigli gosti

Heruvimi koji se grebu i panduri baletani

Sve što se u grču priziva i trpljenju

Oživljava sad je besprekorna stranica dnevnika

Bez nesanice i noćnog pišanja

Da dočekaš ono rodoljubno - živ si čovek

I zabolite konac

Onaj isto kojim se prišiva to isto što se drugačije izgovara

Svega ima kad zaboli

Sem zareza u plaču, navodnika u povraćanju

Mlaz koji zasija i zamuti, istrovremeno, kad se nagneš

Pretvaraš se u mučenika kom je sve nečitko

Razgoniš one tice i vinske karte

Ledene kocke i čačkalice, hromiranu jezičinu

Što stojeći sve ponavlja što se zbiva u ogledalu iza leđa

Kome neprestano zabada u kragnu tirkizne posetnice

Neka prilika s oreolom oko glave

Ni živeti, ni znati, ni piti, ni biti

Neobavezujućim razumom, nepoštovanim rečima

Banuti mrmljajući, glup jer ti je svega dosta

I lud što još negde ima nade

Ustremiti se kroz odškrinut prozor

Ubeđen precvalim dupetom da si još unutra

Dok se sagovornici iz okruženja

Podgurkuju i sašaptavaju

Eh, voli,

Kad boli

Tad ima svega

voli da se natiče

kolac iz lektire

samo jedna nitna

hitna

nebesna

a besna

blješti i oslepljuje odande

gde se u rimuje

i štimuje

pričvršćuje, ozakonjuje, opeva

sve čega ima

sve čega nema

kad boli