Utorak 10. jul 2018.
Piše: Muanis Sinanović

tihi gradovi


 

Sarajevo III


tražiti u sarajevu čeličnog baliju,

tražiti amirija baraku,

gospodina svetozara iz susednog stana,

dobru bananu, kilo narandži da jedeš ceo dan,

tamo tražiti žešće drvo koje raste iz mora,

barakudu koja kontemplira ispod kamena

koji diše, drugove koji pevaju

bučne pesme, plave i zelene, senku

koja hladi. u sarajevu skretati

po brdovitim ulicama, nositi odgovornost

za ostale gradove. tamo pisati

rumeno, vodom kvasiti zarđale

šipke, biti duga šetnja panonskim

svetom. u sarajevu bez državljanstva

ostajati duže od 90 dana u 190 dana,

upaliti upaljač, ne za pušenje.

u sarajevu jesti bostan i kajsije

i dinju više puta dnevno, jesti i drugo

voće i povrće. plesati narandžasti ples.

pamtiti, pamtiti, zaboravljati, zaboravljati.

gledati u svoj kažiprst, dugo razmišljajući

o njemu. plivati...

posuditi automobil i parkirati ga na marin

dvoru, a onda ondaviti. čekati dugu kišu,

englesku letnju. pisati pisma rukom,

na pisaćoj mapini i na kompjuteru.

spavati flagrant.


Zašto?


Šutnja u cevi koja diše

I zove se grad. S malim početnim slovom

Punim svih stvari koje ne mogu imenovati.

Daleke braće i sestara,

Razbacanih po njemu kao psi

Koji razgovaraju lajanjem. Ponekad i mi

Lajemo, ali se ne čujemo.


Kamion vozi bager. Zastave miruju

I ljudi traju. Neki u svečanim odelima.

Traju kraće vreme. Jezik je miran

Kao more pred buru. Zašto onda

Još bilo što reći?


Skromni stomak


 

Razgranato, koreni kao prsti

preko neba, koje se veoma lagano

spušta na puna pluća-brda,

koja dišu kao oceani noću.


Razgranati zvuk truba,

Ništa ne-rečeno i nedostatak nostalgije

prema značenju. Granice svih zemalja

spavaju kao realno postojeće

granice između ljudskih ćelija

i između životinjskih i niko ih ne treba

poricati ni slaviti. What are you ashemed


for? For not having enough knowledge

to be a vehement lover of the so called humanity

ili da imaš previše znanja, da bi mogao

ćutati? To nisu kategorije koje imaju

bilo kakav uticaj, dok razgranati

vrhovi grana gataju po pepelu,

nedostižnom, antene-harpuni

nabadaju se u prazno,


dok se nebo veoma lagano

spušta na puna pluća-brda,

dok se u tom gradu odvija slavlje koje

niko ne čuje i koje na mapama

niko ne može locirati.


Sveta borba


Buka ptica,

Sva zemlja je napuklo ogledalo.

Nema više ekrana na nebu.

Jorgovan raste iz žila na rukama.

Voda teče iz cevi.

Nema Grčke, nema subjekta.

Ne prevazilazi nepostojeće granice.

Čačkaj zemlju. Ispostavi se

Na drugi, daleki način.

Ne budi antena, radije kamen,

Koji diše. Mart, nemesec,

Lepi kalendar je kao lep miris.

Njuz, bluz, stara dugmad,

Ispodklavir u jeziku. Sve ispod.

Sve nedostižno, uključeno

U tvoju brzinu. I nešto drugo,

Mnogo drugoga, bučno i jasno.

Nema subjekta. Bol je balav.


Celan godina. Porcelan majke.

Glupost gradova na granicama

Uspomena pritišće. Sveta borba.

Tenderski filter
Drama
Esej
Poezija
Proza
Tenderska dokumentacija arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.