Možda nisam građen ko Nikola Rađen a ni moja Ana neće da se koka ali umem da se snađem ako s

lepo za

đem,

Đemba Đemba,

i kada je pernata i kada je sitna stoka,

nikada pre roka, nekada bez obroka, nekada bez rakije

ali zato svaki je

be

ni

dan

ližem gromobran i grizem tufahije, svaki jebeni vikend ćelav kao skinhead,

prazan,

ko tabula raza,

Razija za Muzzyja, satovi su jedeni, jedini, vreme se ne sjedini, reakcija izostane, Bosna, to je bostan, ne?

Puna škola đaka niotkud prvaka, u Paciotti cipelama iskopana raka, iz Opela (Insignia) opelo, zatamljena stakla, Vječnaja pamjat, sve u korist zajma i nož u krto telo, zamajan ko sajla, jedna frajla, druga frajla, treća frajla

i četvrtak pak,

vredi ona kao dve

i Kosovo i Rusija

i EU

i Bor RTB,

plus i Abu Dabić,

i da mi se otpeva od Metallice Battery, brat doktora Dabića, brat samo po materi, amateri materije i analne bakterije, no matter what noulajfer, Kamijev apsurdizam, Apsurdistan i gola Michelle Marie Pfeiffer, pobesneli Max Chris Webber Vlade Divac, ko ne navija za Partizan, e

veliki je živac, d(r)ugi uber pukovnik Gruber i njegov mali tenkić štreber, može biti ispod kože idolopoklonik rehab đenerala, Amy mala moja, moja

Mala

Krsna,

Smederevo,

hidrotermcentrala,

ne izmišljavaj, pa to ne postoji!

za klavire moliću javite se Ostoji mala šala,

neuspela gde sise to ispopela, u jadrankama na Tamni Vilajet, plela klela, psovala kao brat Hidajet, pljuvala u tuđa

jela,

zelen Bor,

još se čeka odgovor, na pitanje o ptici rugalici, na gore prikazanoj slici

Uzeo sam štap i u dresu Sakramento Kingsa pogladio gladiole prve ispod simsa